Јулијски Алпи
Из пројекта Википедија
Јулијски Алпи су горски масив који се простире у Словенији и Италији. Име носе по римском цару Гају Јулију Цезару. Највиши врх је и највиши врх Словеније - Триглав (2.864 m) а други по висини је италијански Монтаж (2.753 m).
Садржај |
[уреди] Површина
Јулијски Алпи заузимају површину од 4.400 km² и у Словенији граниче са долинама реке Саве и Соче.
[уреди] Геолошка структура
Алпе сачињавају наслаге кречњака из времена мезозоика и доломита из тријаса. Зато се нагло успињу а врхови и гребени су назупчани. Између горских гребена леже дубоке котлине (сутјеске) направљене од ледника (глечера).
[уреди] Врхови
[уреди] Источни Јулијски Алпи
Важнији врхови по висини :
- Триглав (2.864 m); највиши врх и симбол Словеније
- Шкрлатица (2.740 m);
- Мангарт (2.679 m)
- Јаловец (2.643 m)
- Разор (2.601 m)
- Кањевец (2.569 m)
- Присојник (2.547 m)
- Шпик (2.472 m)
- Крн (2.244 m);
- Чрна прст (1.844 m)
[уреди] Западни Јулијски Алпи
Западни Јулијски Алпи су доста мањи од Источног дела. Леже углавном у Италији, а у Словенији леже само делови Канинске групе. Већи врхови су:
- Монтаж (Jôf di Montasio) (2.753 m)
- Виш (Jôf Fuart) (2.666 m)
- Високи Канин (2.587 m)
