16. септембар

Из пројекта Википедија

16. септембар (16.9.) је 259. дан у години по грегоријанском календару (260. у преступној години). До краја године има још 106 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

1859. - Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон у источној Африци открио велико језеро Њаса, које сада деле Малави, Танзанија и Мозамбик.
1908. - Беч и Москва се споразумели да се Аустро-Угарска не противи отварању Босфора за руске бродове, а Русија аустроугарској анексији Босне и Херцеговине, чиме је окончана Анексиона криза. Русија и Србија под притиском Аустро-Угарске и Немачке у марту 1909. признале анексију.
1941. - Ирански шах Реза Кан Пахлави абдицирао у корист 22-годишњег принца Мохамеда Резе. Абдикацију изнудили Велика Британија, САД и СССР због шахове пронемачке политике.
1955. - Војним ударом са власти значен председник Аргентине Хуан Перон. После 18 година проведених у егзилу Перон се вратио у Аргентину 1973, када је формирана перонистичка влада Ектора Кампоре и исте године поново постао председник Аргентине. После његове смрти 1974. заменила га супруга Изабела Перон.
1966. - Извођењем опере Самјуела Барбера „Антоније и Клеопатра“ отворена нова зграда Метрополитен опере у Линколновом центру у Њујорку.
1978. - У Ирану погинуло 25.000 људи у земљотресу јачине између 7,5 и 7,9 степени Рихтерове скале. Град Табас и велик број села потпуно разрушени.
2001. -
- Кина после 15 година преговора примљена у Светску трговинску организацију.
- Одбојкаши Југославије освојили прво место на Европском шампионату.
2005. - Почело Европско Првенство у кошарци у Србији и Црној Гори.

[уреди] Рођења

1387. - Хенри V, енглески краљ.
1745. - Михаил Иларионович Кутузов, руски војсковођа.
1823. - кнез Михаило Обреновић, који је Србију учинио најјачом војном силом на Балкану.
1894. - Александар Дероко, српски архитекта, историчар уметности и писац.
1923. - Ли Куан Ју, сингапурски државник.
1976. - Адел Чадли, тунижански фудбалер.
1984. - Душан Ђурић, шведски фудбалер српског порекла.

[уреди] Смрти

1380. - Карло V Мудри, француски краљ.
1498. - Томас де Торкемада, шпански доминиканац.
1736. - Габријел Данијел Фаренхајт, немачки физичар.
1931. - Омара Мухтара, либијски национални вођа.
1977. - Марија Калас, грчка оперска певачица.

[уреди] Празници и дани сећања

1620. - Брод „Мејфлауер“ кренуо из енглеске луке Саутемптон с путницима који ће основати Плимут, прву сталну енглеску колонију у Северној Америци.
1810. - Масовним устанком сељака које су предводили Мигел Идалго и Кастиља и Хосе Моралез, у Мексику почела борба за независност од шпанске власти, завршена стицањем независности 1821. Датум избијања устанка слави се у Мексику као Дан независности.
1861. - Заступништво града Загреба доделило Вуку Стефановићу Караџићу Повељу почасног грађанина, којом су му дата „сва права, слобоштине и користи као што сваком грађанину Загреба по закону и старом народном обичају припадају“.
1963. - Малаја, Северни Борнео, Саравак и Сингапур основали Малежанску федерацију.