Архитектура

Из пројекта Википедија

Архитектура у ужем смислу је наука и уметност планирања и изградње некретнина, док рецимо за уређење крајолика чији дио је и околина брине се пејзажна архитектура. Човјек који се озбиљно бави архитектуром зове се архитекта. Појам "архитектура" користи се и за општи устрој сложених ствари, нпр. информатичка архитектура. Такође се користи за производе архитектонске дјелатности, нпр. архитектура Новог Београда.)

Садржај

1 Историја архитектуре
2 Основни појмови у архитектури
3 Подручја које архитектура додирује
4 Разлика између архитектуре и грађевинарства
5 Разлика између архитектуре и дизајна
6 Поља архитектуре
7 Види још
8 Спољашње везе

[уреди] Историја архитектуре

Најстарији текст о тој грани људске дјелатности јест De Architectura латинског аутора Vitruvija, који каже да се архитектура заснива на складу и равнотежи три начела: Љепоте (Venustas), Чврстине (Firmitas) и Корисности (Utilitas).

Праисторија
Египатска архитектура
Сумерска архитектура
Персијска архитектура
Aнтичка Грчка
Aнтички Рим
Ранохришћанска архитектура
Романика
Готика
Ренесанса
Барок
Класицизам
Сецесија
Модерна
Постмодерна

[уреди] Основни појмови у архитектури

Одређени појмови се стално понављају и на нов начин реализују при пројектовању грађевина, независно од стила и епохе.

Простор: Дефиниција, димензије, положај, реализација и формално обликовање простора су најбитнији задатак архитектуре.
Форма: Облик архитектонског дела, његова скица, форма и величина, су аспекти који нису једноставно изведени из функције. Нацрт никада није директна последица заданих параметара. Ту постоји увек компонента естетске и формалне организације. Како ће грађевина изгледати из одређеног угла? Које боје и материјали су најпогоднији? Све ово лежи у домену пројектанта-уметника.
Функција: Добро функционисање једне грађевине је основна сврха архитектуре. Ово подразумева техничко функционисање архитектонског дела у пракси, али и естетске и друге функције које оно треба да испуни. Архитектура је једна од ретких уметности (уз дизајн), која поред естетске вредности има и употребну вредност, и стоји увек на размеђи уметности и функције.
Порука: Национална библиотека Француске има форму 4 заклопљене књиге и тиме даје поруку о својој намени. Команда Ратног ваздухопловства у Земуну подсећа на авион и такође даје поруку о својој функцији.
Веза са околином: Идеализован пример архитектуре је нацрт грађевине, који се на више начина може уклопити у своју реалну околину. Ово се постиже, на пример: различитим формама, избором боја и материјала.
Значење: Свака грађевина има индивидуални исказ и карактер, који се показује кроз облик, функцију или организацију.

[уреди] Подручја које архитектура додирује

Архитектура додирује многа подручја - математику, разне уметности, технологију, занате, друштвене науке, политику итд. Филозофија је посебно популарна - штавише, често се спомиње "филозофија" архитекте кад се говори о његовим методама. Рационализам, емпиризам, структурализам, постструктурализам и феноменологија неке су филозофске школе које су утицале на архитектуру.

[уреди] Разлика између архитектуре и грађевинарства

Разлика између архитектуре и грађевинарства често је била предмет контроверзе. Николаус Певснер, европски историчар из прве половине 20. вијека, рекао је: "Гаража за бицикле је грађевина, катедрала у Линцолну је архитектонско дјело". Данас је разлика прилично нејасна. Бернард Рудофскy је у славном дјелу "Архитектура без архитеката" сврстао у архитектуру читав низ грађевина које дизајнирају аматери. Што се више враћамо у прошлост, то је веће слагање око онога што спада у архитектуру, с обзиром да вријеме изоштри разлике. Ако попут Vitruvija сматрамо да је архитектура сва добра изградња, значи ли то да лоша архитектура не постоји? Како би се проблем ријешио, поготово с обзиром на велики број грађевина у данашњем свијету, можемо дефинисати архитектуру као оно што раде архитекте. Тако би се нагласак ставио на развитак архитектуре и архитеката. Прије се сматрало како је архитектура умјетност, а грађевина инжењерство. Данас је таква подјела неодржива, јер колико је свака грађевина јединствена, толико више долази до изражаја нужност сарадње инжењера и архитеката, колико је важна чврстоћа и сигурност грађевине, толико је битна њена функционалност и естетика, а све у сврху корисности и упутребљивости као коначног циља. Данас се појам архитектура највише односи на високоградњу, урбанизам и сл., док је појам грађевина везан за нискоградњу (мостоградња, хидротехника, прометнице и сл.).

[уреди] Разлика између архитектуре и дизајна

Ако се, према Радомиру Вуковићу (оснивачу часописа КвадАрт): "Дизајн разликује од уметности у томе што уметник за своје дело одговара само себи, а дизајнер себи и наручиоцу." (цитат), онда се, према Ранку Томићу: "Архитектура разликује од дизајна по томе што дизајнер за своје дело одговара себи и наручиоцу, а архитекта себи, наручиоцу, кориснику и друштву." (цитат). Та се разлика види и по законима који покривају подручје грађевинарства.

[уреди] Поља архитектуре

Архитектура обухваћа велико подручје, од планирања и израде дијелова до изградње кућа, лука, градова, па и читавих регија. Зато бисмо је могли подијелити у ове сегменте: