Ivo Lola Ribar

Из пројекта Википедија

Ivo Lola Ribar

Ivo Lola Ribar (rođen 23. aprila 1916. u Zagrebu; poginuo na Glamočkom polju 27. novembra 1943.) je bio jugoslovenski i hrvatski političar, komunista i narodni heroj.

[уреди] Biografija

Ivo Lola Ribar proslavljeni omladinski tribun i visegodišnji sekretar SKOJ-a, rodio se u jeku Prvog svetskog rata 23. aprila 1916. godine u Zagrebu.

Lola je bio nadareno dete. Sa nepunih pet godina savladao je čitanje, pisanje i računanje. U osnovnoj školi savladao je francuski, a kao srednjoškolac esperanto, nemački, engleski, ruski i italijanski.

Lola je rano izrastao i buntovnika koji se ne miri s postojećim i požrtvovano bori za jedan bolji svet, pravičnije i humanije odnose. Kao takav veoma brzo je usvojio marksizam-lenjinizam kao praktično učenje za koje je govorio da „će jednom osvojiti svet“.

Vreme kada je Lola stupio na Beogradski univerzitet bilo je razdoblje naglog uspona revolucionarnog studentskog pokreta. On se 1935. godine potpuno predao radničkom pokretu. Te godine postao je član SKOJ-a, a ubrzo i član Akcionog odbora stručnih ekonomskih, kulturnih i sportskih udruženja beogradskog univerziteta, na čijem se čelu tada nalazio Veljko Vlahović, učesnik Španskog građanskog rata. U narednim godinama pred Drugi svetski rat Lola će biti izuzetno aktivan. Učestvovaće u nekoliko velikih štrajkova na Beogradskom univerzitetu, a predstavljaće omladinu na mnogim konferencijama, skupovima i kongresima. Predvodio je 1936. godina jugoslovensku omladinu na medjunarodnom kongresu u Briselu gde je bio izabran za člana prezidijuma, a jedan je i od autora Apela omladini upućenog sa ovog kongresa. Iste godien na čelu je jugoslovenske omladinske delegacije na Svetskom omladinskom kogresu mira u Ženevi na kome je izabran u medjunarodni odbor. Sledeće godine učestvuje na konferenciji Svetske studentske zajednice za mir u Parizu, gde će 1938. učestvovati na sastanku saveta pokreta svetskog omladinskog kongresa.

Lola se pokazuje kao veliki aktivista i vešt organizator omladinskih akcija i studentskih štrajkova. Pokretač je i urednik omladinskih listova i časopisa „Student (časopis)“, „Mladost“, saradnik je organa KPJ „Proleter“, pisac je letaka, proglasa, raznih tekstova i pored svih svojih aktivnosti i odličan student.

Ni surov režim zatvora u Bileći u koji je zatočen 1940. sa mnogim drugim komunistima nije slomio Lolin revolucionarni mladalački duh. Samo mu je još više ojačao veru u opravdanost revolucionarnih ciljeva kojima je posvetio svoju mladost. Posle zatočeništva u Bileći Lola organizuje IV konferenciju SKOJ-a. Na V konferenciji KPJ 1940. izabran je za člana CK KPJ i u istoriju radničkog pokreta učiće kao najmadji član CK KPJ.

Dokaz ogromnog radnog poleta i umeća Ivo Lole Ribara je i činjenica da je SKOJ bio brojčano nekoliko puta veći od KPJ. Nakon okupacije Jugoslavije 1941. godine Lola preuzima najodgovornije u pripremama za ustanak. Učestvuje u majskom savetovanju KPJ u Zagrebu, rukovodi sastankom SKOJ-a krajem juna u okupiranom Beogradu. Tokom jula o avgusta 1941. godine Lola neposredno rukovodi akcijama SKOJ-a u porobljenom Beogradu. U septembtu odlazi u slobodno Užice-prvu slobodnu teritoriju u okupiranoj Evropi. Lola postaje i član Vrhovnog štaba. Zbog što uspešnijeg organizovanja narodno-oslobodilačkog pokreta ilegalno putuje po svim krajevima okupirane i raskomadane Jugoslavije. On je pokretač i glavni urednik „Omladinske borbe“, i član redakcije organa KPJ „Borbe“.

Krajem 1942. godine u Bihaću organizuje omladinski kongres na kome je osnovan Ujedinjeni savez antifašističke omladine Jugoslavije.

Lolin nemirni mladalački duh ugasiće neprijateljske bombe i hici 27. novembra 1943. godine, dva dana pred istorijsko Drugo zasedanje AVNOJ-a, na Glamočkom polju. Imao je 27. godine i mnogo toga je još mogao da da i uradi za ostvarenje svojih plemenitih ideala. Bio je to nenadohnadiv gubitak. Lola je za revoluciju i slobodu dao poslednje što revolucionar može dati-svoj život.