Загреб

Из пројекта Википедија

**Загреб**
**Zagreb**
Грб Загреба
Загреб Загреб на мапи Хрватске
Жупанија	Град Загреб
Админ. подела	Загреб има 17 градских четврти
Површина	641,355 km²
Становништво - Укупно (2005.) - Густина насељености	779.145 (1.1 милион метрополитанско подручје) 1217,4/km²
Градоначелник	Милан Бандић

Загреб (хрв. Zagreb) је главни град Републике Хрватске, и највећи град у Хрватској по броју становника. Историјски гледано, Загреб је израстао из два насеља на суседним брдима, Градеца и Каптола, који чине језгро данашњег Загреба, његов Стари град.

Загреб, као град са око 750.000 становника, данас представља административно, економско, научно и културно срце Хрватске. Иако је Загреб град на Балкану, Стари и Нови град сматрају се делимично споменицима културе и сачували су до данас угођај средњовековља и барока.

[уреди] Географски положај

Географска ширина: 45,8 степени северно, Географска дужина: 16 степени источно. Загреб се налази испод горе Медведнице, на југозападном делу Панонске равнице, на северној обали реке Саве. Део града се проширио и на јужну обалу реке (Нови Загреб. Као раскршће путова, Загреб се налази на главној копненој магистрали која спаја Средњу Европу сa Малом Азијом и такође на једном од најлакших приступа Јадранском мору с Панонске равнице.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Загреба.

Катедрала

Иако је на ужем загребачком подручју било и пре људских насеобина, писмени докази о постанку Загреба историјски су везани за оснивање бискупије на Каптолу 1094. године. Други важни догађај збио се 1242, када је краљ Бела IV издао повељу (Златну булу) којом су грађанском Градецу признате знатне повластице, а насеље постаје слободним краљевским варошем. Значајна је и 1557, када се Загреб први пут спомиње као хрватска метропола. Средином 19. века спојени су дотадашњи делови Загреба у јединствено насеље, чиме су створени услови за развој модерног средњоевропског града. Коначно, 1991. хрватски Сабор доноси одлуку о самосталности и суверености Републике Хрватске, а Загреб постаје главни град нове независне европске државе. Осим споменутих главних догађаја у историји Загреба, небројено је много других догађаја који су такође имали велику важност у животу и развоју града.

[уреди] Хронологија

У писаним изворима Загреб се први пут спомиње 1094, утемељењем Бискупије.

1242. Загреб (тада Градец) Златном булом угарског краља Беле IV постаје слободни краљевски град.

1557. Загреб се у писаним документима први пут спомиње као главни град Хрватске.

1669. Језуити оснивају прву гимназију и Академију. Та се година сматра годином утемељења Загребачког универзитета.

1776. из Вараждина је у Загреб пресељено седиште Хрватског краљевског већа (Владе).

1941. постао је главни град НДХ

25. јуна 1991. Сабор Републике Хрватске проглашава независност и сувереност Републике Хрватске. Загреб постаје главни град.

[уреди] Саобраћај

За више информација погледајте Саобраћај у Загребу.

Нископодни трамвај

Већина главних путева у Хрватској пролази кроз Загреб. Скоро око целог града су разни аутопутеви према свим деловима Хрватске. Главна од њих је сигурно аутопут А1 Загреб - Сплит - Дубровник, која је у потпуности завршена до Сплита, а у току су радови од Сплита до Плоча са завршетком до 2008. године. После 2008. године наставља се градити до Дубровника.

Друга главна траса је на коридору X Трансевропских аутопутних мрежа, А3 Брегана - Загреб - Липовац, која спаја северну Европу са Турском преко Балкана и Грчке. Задњи део те деонице од Жупање до граничног прелаза Бајаково са Србијом довршен је на лето 2006.

Трећа главна траса је аутопут А6 Загреб - Ријека, која спаја главни град са најближом великом луком на Јадрану. Делови тог аутопута су изграђени као полуаутопут, међутим до 2008. године ће се изградити у прави аутопут.

Уз те три главне гране ту су још и аутопутеви А4 Загреб - Горичан која се у Мађарској спаја на аутопут према Будимпешти, па аутопут А2 Загреб - Мацељ (довршетак задње деонице Крапина - Мацељ до 2007. године), која припада Фyрнском аутопуту од Нирнберга у Немачкој до Београда у Србији (од Загреба до Липовца/Бајаково Фyрнска аутопут носи име А3).

Ускоро почињу и радови на новоом аутопуту А11 Загреб - Сисак, завршетак деонице до Лекеника до 2008. године, наставак до Сиска након 2008. године.

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Загреба.

Према попису становништва из 2001. године град Загреб има 779.145 становника, и то 415.153 жена и 363.992 мушкараца. Шире градско подручје окупља више од милион становника. Просечна старост становника је 39,7 година. Према народности већину становника чине Хрвати (око 92%), а од националних мањина најзначајније групе су: Срби, Словенци, Бошњаци (босански муслимани) и Албанци.

Према вери већина Загрепчана изјашњава се католицима (87%), а остале најзначајније верске заједнице су: православна заједница, исламска заједница (2%), Јеховини сведоци, Евангеличка црква, Адвентистичка црква, Баптистичка црква као и жидовска заједница. Око 4% изјашњава се агностицима, а 3.5% атеистима. Највеће градске четврти су: Трешњевка (више од 120.000 становника), Нови Загреб (више од 110.000 становника) и Дубрава (близу 100.000 становника).

[уреди] Култура

За више информација погледајте Култура Загреба.

Музеј Мимара

Хрватско народно казалиште

Загреб је културно средиште Хрватске. У граду се налази више установа које традиционално имају велик престиж. У музици је то Концертна дворана Ватрослава Лисинског, у свету позоришта, балета и опере Хрватско народно казалиште, а међу библиотекама Национална и свеучилишна књижница. Међу бројним квалитетним музејима (Технички музеј, Музеј Мимара) и галеријама, по културном одјеку изложаба можда се највише истичу Кловићеви двори.

Осим тога, у граду се налазе седишта практично свих важнијих културних установа, као што су Матица хрватска и Друштво хрватских књижевника. Загреб је и место одржавања више фестивала са светским значењем, као што су Анимафест и Еуроказ.

У Загребу се говори варијанта кајкавског дијалекта. Овај својеврсни "градски дијалект" (тзв. пургерски) чини говор Загрепчана помало живописним.

[уреди] Спорт

За више информација погледајте Спорт у Загребу.

Познатији професионални тимови из Загреба су: КК Цибона, НК Динамо, НК Загреб, РК Бадел, BK Mлaдocт и други.

[уреди] Знаменитости

Трг Бана Јелачића

С обзиром на своју дугу историју, Загреб је пун места која вреди видети, било туристу који први пут долази у Загреб, или човеку рођеном у Загребу, који често хода Загребом знајући мало или ништа о његовој богатој историји. Следи краћи попис споменика или знаменитости Загреба:

споменик бану Јосипу Јелачићу на главном градском тргу (Трг бана Јосипа Јелачића)
споменик Краљу Томиславу поред Главне станице (Томиславов трг)
зелена зона од Главне станице до Трга бана Јелачића (Томиславов трг са Уметничким павиљоном, Штросмајеров трг, Зрињевац)
горњи град (катедрала, црква св. Марка, кула Лотршчак,...)
гробље Мирогој
Медведница (Сљеме, стари град Медведград)

[уреди] Спољашње везе

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:

Загреб

Вики путовања Вас додатно могу информисати ако пратите линк:

Загреб

Званична интернет презентација Загреба ((hr))
Загреб Слике ((en))
Загреб Инфo ((hr))
Насеље Шпанско ((hr))
План града Загреб - CroMaps navigator ((hr))
Интерактивна карта града

Координате: 45° 49' СГ Ш, 15° 59' ИГД

Градови у Хрватској

Жупаније у Хрватској
Бјеловарско-билогорска \| Бродско-посавска \| Вараждинска \| Вировитичко-подравска \| Вуковарско-сријемска \| Дубровачко-неретванска \| Загребачка \| Задарска \| Истарска \| Карловачка \| Копривничко-крижевачка \| Крапинско-загорска \| Личко-сењска \| Међимурска \| Осјечко-барањска \| Пожешко-славонска \| Приморско-горанска \| Сисачко-мославачка \| Сплитско-далматинска \| Шибенско-книнска Град Загреб

Жупаније у Хрватској