Mrke alge
Из пројекта Википедија
Mrke alge (лат: Phaeophyta)
[уреди] Gradja
Gradja vegetativne ćelije: Imaju dvoslojan ćelijski zid celulozno-pektinske prirode,zbog čega sluzave u vodi. Citoplazma im je bezbojna,u njoj se nalazi krupna vakuola, jedno jedro i feoplasto. Feoplasti su plastidi koji sadrže sedeće pigmente: hlorofil a i c, karotenoide, fukoksantin (ksantofil,žuto-mrke boje). Laminarin je rezervna supstanca.
Nema jednoćelijskih i kolonijskih. Onih sa končastim talusom je malo,dok su u većini da kormoidnim talusom(imaju delove koji potsećaju na koren, stablo i list viših biljaka - rizoid, kauloid i filoid).
[уреди] Reprodukcija
Razmnožavaju se vegetativno, delovima talusa, sporulativno (pokretnim - zoosporama i nepokretnim autosporama, polno (izogamija, heterogamija, oogamija). Smena generacije je smena dveju biljaka jedne na kojoj raste gametofit i druge na kojoj raste sporofit. Nje nema kod evoluciono naprednijih već se gametofit u redukovanom obliku razvija na sporofitu.
Žive u hladnim morima. U zoni plime i oseke su Fucus i Posetelsia, nešto dublje su Sargassum i Czstoseira a Laminaria, Macrocystis i Nereocystis formiraju bentos.
Svrstavaju se u 3 grupe, prema životnom ciklusu:
- Sa izomorfnom smenom generacija-najprimitivnije
- sa heteromorfnom smenom generacija
- bez nje,najnapredniji
Značajni su kao primarni producenti organskih supstanci, kiseonika, pružaju utočište sitnijim organizmima od grabljivica, od njih se dobijaju jod, alginati, alkohol-manit i dr.
