Polonijum
Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Polonijum (Po,latinski - polonium) - je metaloid VIA grupe. Ime je dobio po latinskom nazivu za Poljsku.
[uredi] Zastupljenost
Polonijum se u zemljinoj kori nalazi u tragovima i to samo u rudama urana. Polonijum ima 33 izotopa čije se atomske mase nalaze između 194-218. Ne posjeduje postojane izotope. Najpostojaniji je izotop 209 (vrijeme polu raspada je 105 godina), ali on se ne javlja u prirodi, nego je dobijen uslijed vještačke sinteze jedara bizmuta bombardovanih neutronima. Najpostojaniji izotop koji se javlja u prirodi je izotop 210, koji ima vrijeme polu raspada 138 dana.
Otkriven je 1898 od strane Marie Skłodowske-Curie istovremeno sa radijumom
Polonijum se u prirodi javlja kao oksid. Ipak njegova količina u rudama je veoma mala tako da se u industriji isplati dobijanje bombardovanjem bizmuta neutronima. Njegova godišnja produkcija u svijetu iznosi svega 100-ak g. Količina polonijuma u zemljinoj kori je toliko mala da se neiznose nikakvi podaci na tu temu.
[uredi] Jedinjenja
Poznato je nekoliko jedinjenja polonijuma: oksid PoO2, Znanych jest kilkanaście związków chemicznych polonu: tlenek PoO2, hidroksid Po(OH)2, halogenidi npr, PoCl2, PoBr4, sulfidi PoS i metaloorganska jedinjenja. Ta jedinjenja nemaju praktičnu upotrebu zbog ogromnih troškova produkcije samog polonijuma.
[uredi] Osobine
Čist polonijum je radioaktivan, srebrnosiv metal. Njegove fizičke i hemijske osobine su slične selenu
