ON AMAZON:



https://www.amazon.com/Voice-Desert-Valerio-Stefano-ebook/dp/B0CJLZ2QY5/



https://www.amazon.it/dp/B0CT9YL557

We support WINRAR [What is this] - [Download .exe file(s) for Windows]

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
SITEMAP
Audiobooks by Valerio Di Stefano: Single Download - Complete Download [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Alphabetical Download  [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Download Instructions

Make a donation: IBAN: IT36M0708677020000000008016 - BIC/SWIFT:  ICRAITRRU60 - VALERIO DI STEFANO or
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Вики - Википедија

Вики

Од Википедија, слободна енциклопедија

Знак за автобуската линија „Вики Вики“ на Меѓународниот аеродром во Хонолулу.
Знак за автобуската линија „Вики Вики“ на Меѓународниот аеродром во Хонолулу.

Вики (Wiki или wiki) е веб-сајт кој им овозможува на корисниците лесно да додаваат, отстрануваат или уредуваат содржини, понекогаш без потреба од регистрирање. Леснотијата на интеракцијата и користењето го прави викито ефективна алатка за колаборативно креирање содржини. Терминот вики може да се однесува на самиот колаборативен софтвер кој ја овозможува работата на таков веб-сајт, или на определени специфични вики-веб-сајтови, како информатичкиот веб-сајт (и првобитен вики) WikiWikiWeb, или енциклопедиите на интернет од типот на Википедија.

Името на првиот софтвер наречен вики - WikiWikiWeb, му го дал неговиот автор Ворд Канингем. Канингем се сеќавал дека на Меѓународниот аеродром во Хонолулу еден шалтерски службеник го посоветувал да се качи на автобуската линија „вики-вики“ која сообраќала меѓу терминалите. Според Канингем „го одбрав вики-вики како алтернатива за „брзо“ и така избегнав да го наречам ова брз-веб.“ „Вики-вики“ е удвојување на „вики“, хавајски збор што значи брзо или бргу. Зборот понекогаш се користи и како бекроним за „она што го знам е“, што опишува функција на споделување, чување или размена на знаење.

Според Канингем, идејата за „вики“ потекнува од софтверот HyperCard што го напишал во доцните осумдесетти години. Во доцните деведесетти, се јави растечко прифаќање на викијата како потенцијално ефективен начин за развој на приватни и јавни бази на знаења, и овој потенцијал ги инспирираше основачите на енциклопедискиот проект Nupedia, кој подоцна прерасна во Википедија. Во првите години на 21 век, викијата беа прифатени во рамки на претпријатија како колаборативен софтвер. Често се употребуваа за комуникација на проекти, интранети и документација, во прво време на технички теми. Во декември 2002 година Socialtext го објави првото комерцијално вики решение со отворен код. Во текот на овој период, софтвер за вики со отворен код беше широко достапен, симнуван и инсталиран. Денес некои компании користат вики како нивен единствен колаборативен софтвер и како замена за статични интранети. Вики софтверот наводно повеќе се користи зад огнени ѕидови во приватни мрежи отколку на јавниот интернет.

[уреди] Типично работење на вики веб-сајт

Вики е веб-сајт што може да се уредува без познавање на HTML. Повеќето такви имаат систем за следење на промените со зачувување на претходните верзии, кои може да бидат вратени. Еден систем врз база на вики може да содржи различни алатки, направени да овозможат на корисниците постојано следење на промените како и да дискутираат многу од неизбежните прашања поврзани со ваквата дејност, пред се несогласувањата околу содржините. Содржините на вики може да се несоодветни, а понекогаш некои корисници случајно или намерно објавуваат и неточни информации.

Многу јавни вики веб-сајтови дозволуваат целосно неограничен пристап за луѓето да може да придонесат без да мора да поминат процес на „регистрирање“, за разлика од други интерактивни веб-сајтови како форуми или веб-сајтови за разговор (чат). Многу корисници ова го сметаат за пријатно изненадување.

[уреди] Вандализам

Отворената филозофија на вики веб-сајтовите, односно дозволувањето секому да ги уредува содржините, не секогаш има за последица добронамерни интервенции. Вандализмот на вики е проблем за сите вакви сајтови. Пристапот преку кој е лесно да се исправи направена штета наместо да се вршат обиди за нејзино спречување се нарекува „мека сигурност“. Многу од уредниците на вики веб-сајтови се покажале дека имаат добри намери, иако на поголемите сајтови може да поминат подолги периоди во текот на кој вандализмот поминува незабележано. Друга негативна страна на вики веб-сајтовите е тролувањето.

Static Wikipedia 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2006 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Sub-domains

CDRoms - Magnatune - Librivox - Liber Liber - Encyclopaedia Britannica - Project Gutenberg - Wikipedia 2008 - Wikipedia 2007 - Wikipedia 2006 -

Other Domains

https://www.classicistranieri.it - https://www.ebooksgratis.com - https://www.gutenbergaustralia.com - https://www.englishwikipedia.com - https://www.wikipediazim.com - https://www.wikisourcezim.com - https://www.projectgutenberg.net - https://www.projectgutenberg.es - https://www.radioascolto.com - https://www.debitoformtivo.it - https://www.wikipediaforschools.org - https://www.projectgutenbergzim.com