Зеленика
Од Википедија, слободна енциклопедија
Зеленика | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Шимшир (Buxus sempervirens)
|
|||||||||||||
Научна класификација | |||||||||||||
|
|||||||||||||
|
|||||||||||||
Околу 70 вида; видете текст
|
Зеленика (лат. Buxus) е род од околу 70 видови во семејството Зеленики.
Зелениката води поткло од западна и јужна Европа, југозападна, јужна и источна Азија, Африка, Мадагаскар, најсеверна Јужна Америка, Средна Америка, Мексико и Карибите, со тоа што најголемиот број видови се тропски или суптропски; само европските и некои азиски видови се отпорни на мраз. Центри на диверзитет наоѓаме во Куба (околу 30 вида), Кина (17 вида) и Мадагаскар (9 вида).
Ова се бавнорастечки зимзелени грмушки и мали дрва, кои растат до висина од 2-12 m (ретко до 15 m). Листовите се спротиставени, заоблени, ланцеолатни и кожести; кај највеќето видови се мали, со должина од 1.5-5 cm и широчина од 0.3-2.5 cm, но до 11 cm долги и 5 cm широки кај B. macrocarpa. Цветовите се мали и жолтозелени, со обата пола на едно растение. Плодовите се мали капсули долги по 0.5-1.5 cm (до 3 cm кај B. macrocarpa), и доржат по неколку мали семиња.
Родот се дели на три генетски посебни отека, секој од различен регион - еден од Евроазија, друг од Африка (соврен северозападна Африка) и Мадагаскар, и трет од Америка. Африканските и американските отсеци се генетски посродни од евроазискиот отсек (Балтазар и др., 2000).
Содржина |
[уреди] Одбрани видови
- Европа, северозападна Африка, Азија
- Buxus austro-yunnanensis (Јунанска зеленика; југозападна Кина)
- Buxus balearica (Балеарска зеленика; Балеарски Острови, јужна Шпанија, северозападна Африка)
- Buxus bodinieri (Кина)
- Buxus cephalantha (Кина)
- Buxus cochinchensis (Малезија)
- Buxus colchica (Грузиска зеленика; западен Кавказ)
- Buxus hainanensis (Хајнанска зеленика; Кина: Хајнан)
- Buxus harlandii (Харландова зеленика; јужна Кина)
- Buxus hebecarpa (Кина)
- Buxus henryi (Хенриева зеленика; Кина)
- Buxus hyrcana (Касписка зеленика; Елбурс, источен Кавказ)
- Buxus ichangensis (Кина)
- Buxus latistyla (Кина)
- Buxus linearifolia (Кина)
- Buxus megistophylla (Кина)
- Buxus microphylla (Јапонска зеленика; Кореја, Кина; долго време одгледувана во Јапонија)
- Buxus mollicula (Кина)
- Buxus myrica (Кина)
- Buxus papillosa (западни Хималаи)
- Buxus pubiramea (Кина)
- Buxus rivularis (Филипини)
- Buxus rolfei (Борнео)
- Buxus rugulosa (Кина, источни Хималаи)
- Buxus rupicola (Малезија)
- Buxus sempervirens (Шимшир или Европска зеленика; западна и јужна Европа, освен далекиот југозапад)
- Buxus sinica (Кинеска зеленика; Кина, Кореја, Јапонија)
- Buxus stenophylla (Кина)
- Buxus wallichiana (Хималајска зеленика; Хималаи)
- Африка, Мадагаскар
- Buxus acuminata (Африка: Заир; син. Notobuxus acuminata)
- Buxus calcarea (Мадагаскарска ендемска)
- Buxus capuronii (Мадагаскарска ендемска)
- Buxus hildebrantii (источна Африка: Сомалија, Етиопија)
- Buxus humbertii (Хамбертова зеленика; Мадагаскарска ендемска)
- Buxus itremoensis (Мадагаскарска ендемска)
- Buxus lisowskii (Конго)
- Buxus macowanii (Ртска зеленика; источна и северна Јужна Африка)
- Buxus macrocarpa (Мадагаскарска ендемска)
- Buxus madagascarica (Мадагаскарска зеленика; Мадагаскар, Комори)
- Buxus monticola (Мадагаскарска ендемска)
- Buxus moratii (Мадагаскар, Комори)
- Buxus natalensis (Наталска зеленика; источна Јужна Африка; син. Notobuxus natalensis)
- Buxus obtusifolia (источна Африка; син. Notobuxus obtusifolia)
- Buxus rabenantoandroi (Мадагаскарска ендемска; син. B. angustifolia ГЕ Шац & Лоури нон Мил.)
- Америка
- Buxus aneura (Куба)
- Buxus bartletii (Средна Америка)
- Buxus brevipes (Куба)
- Buxus citrifolia (Венецуела)
- Buxus crassifolia (Куба)
- Buxus ekmanii (Куба)
- Buxus excisa (Куба)
- Buxus heterophylla (Куба)
- Buxus imbricata (Куба)
- Buxus lancifolia (Мексико)
- Buxus macrophylla (Средна Америка)
- Buxus mexicana (Мексико)
- Buxus muelleriana (Куба)
- Buxus olivacea (Куба)
- Buxus pilosula (Куба)
- Buxus portoricensis (Порторико)
- Buxus pubescens (Мексико)
- Buxus rheedioides (Куба)
- Buxus vahlii (Валова зеленика или Мазна зеленика; Порторико; син. B. laevigata)
[уреди] Симболика и употреба
Зелениките често се користат како жива ограда и топијарија, а црвстото дрво (наречено „шимшир“) е особено вреднувано за дрворез и дрвени печати за печатење. Фактот што цветовите се незабележителни значи дека растението се одгледува за листовите. Зелениката особена примена наоѓа кај живата ограда, топијаријата, и лавиринти во формални градини. Ако ѝ се даде време, живата ограда може да порасне огромна. Меѓутоа често се кастри во мал формат, како кај познатите градини на Виландрискиот дворец во Франција.
Скопската населба Зелениково е именувана по ова растение, заради неговото изобилие во тоа подрачје.
Зелениката традиционално се користела за израборка на белите шаховски фигури.
[уреди] Наводи
- Balthazar, M. von, Peter K. Endress, P. K., и Qiu, Y.-L. 2000. Phylogenetic relationships in Buxaceae based on nuclear internal transcribed spacers and plastid ndhF sequences. Int. J. Plant Sci. 161(5): 785–792 (онлајн).