ON AMAZON:



https://www.amazon.com/Voice-Desert-Valerio-Stefano-ebook/dp/B0CJLZ2QY5/



https://www.amazon.it/dp/B0CT9YL557

We support WINRAR [What is this] - [Download .exe file(s) for Windows]

CLASSICISTRANIERI HOME PAGE - YOUTUBE CHANNEL
SITEMAP
Audiobooks by Valerio Di Stefano: Single Download - Complete Download [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Alphabetical Download  [TAR] [WIM] [ZIP] [RAR] - Download Instructions

Make a donation: IBAN: IT36M0708677020000000008016 - BIC/SWIFT:  ICRAITRRU60 - VALERIO DI STEFANO or
Privacy Policy Cookie Policy Terms and Conditions
Свето Тројство - Википедија

Свето Тројство

Од Википедија, слободна енциклопедија

Дел од серијалот
Христијанство

Христијански крст

Историја на христијанството
Исус од Назарет
Апостолите
Екуменски совет
Голема шизма
Крстоносни војни
Реформација

Свето Тројство
Господ-Отецот
Христос-Синот
Светиот Дух

Христијанска теологија
Црква
Христијанско богослужение
Божествена благодат · Спасение
Проповед на планината
Десет Божји заповеди

Библијата
Стар Завет
Нов Завет
Апокрифи

Христијански звања
Католицизам
Православие
Протестантизам

Христијански движења

 п  р  у 

Според христијанската митологија Бог претставува една единка која постои истовремено и вечно како како три личности: Господ-Отецот, Исус Христос и Светиот Дух, кои заедно се Свето Тројство.

Во книгите на Библијата всушност на ниедно место не се спомнува зборот Света Троица. Најблиску до овој поим е кога Господ Исус Христос им заповедал на Апостолите да ги потопуваат верните Да ги крштеваат во вода, во името на Отца и Сина и Светиот Дух.

Свето Тројство
Свето Тројство

[уреди] Хронологија

Хронологијата за утврдување на погледот за Светата Тројца произлегува од Никејскиот симбол на верата од 325-381 година како и од Атанасискиот симбол на верата од околу 500 година каде имало големи обиди за стандардизација на големите несогласувања кои се појавиле во верата на христијаните. Овие симболи биле утврдени како официјални од страна на црквата во текот на 4 век и почетокот на 5 век како реакција против некои хетеродоксални погледи за Светата Тројца. Овој симбол на религијата бил приман од страна на православната и католичката црква. Од страна на протестанската црква тој се применува само од некои верници.

Никејскиот симбол го користи терминот "homoousios" (гр.- еден и единствен) за за односот помеѓу Синот и Отецот, за разлика од терминот "homoiousios" (гр. - со подобна единственост), кој од страна на црквата во овие векови било сметано како. Разликата е во една единствена буква која води до големи религиозни разликувања. На еден од соборите во околу 264-266 г. Павел Самосатски бил осуден како еретик поради адопционистичкото си видување за Синот, а исто така бил осуден и терминот "homoousios" . Значењето на овие старогрчки зборови "усија" и "ипостас" било различно сфаќано бидејќи за едни ипостас значело "единство или еднаквост", а за други "лице". Атанасиј од Александрија го појаснил овој термин.

Во западната црква Августин од Ипон бил познат по својата формула за Света Тројца, а додека Василиј Велики, Григориј Нисијски и Григориј Назиански се биле попознати на исток. Според симболот на Анастасиј, сите три Божествени лица се вечни, кои имаат голема моќ и се еднакви помеѓу себе си. Секој од нив поседува Божествено единство и дејствувајќи заедно тие го образуваат Бог. Поради тоа било абсолутно погрешно да се каже, дека постојат три Богови или три Господи. Отецот е Бог, Синот е Бог и Свитиот Дух е Бог. Но Бог е Отецот, Синот и Светиот Дух. Се верува дека постои само еден Бог при кое Исус Христос го сведува човечката Му природа. Според православието, сите три личности во едниот Бог имаат иста природа. Сите три личности заедно го создаваат светот и се што постои. Дел од црквата на Исус Христос веруваат пак дека Отецот, Синоти Светиот Дух се три независни личности, кои поседуваат индивидуални тела, души и духови. Според оваа идеологија трите индивидуални личности го претставуваат Божественото семејство. Освен тоа се смета дека секоја од овие личности има свој сопствен повисок господар. Во основа има различни сфаќања од страна на христијанските религии (Православие, Католицизам, Протестантизам, Асириската источна црква. Една од причините за разделување на христијанството е токму погледот за Света Тројца.

[уреди] Разлика помеѓу истокот и западот

За источните црковни отци една од основите на Отецот е дека Синот е вечно роден од Него, а Духот вечно произлегува од Отецот. Поради тоа западната идеја за излегувањето на Духот и од Синот е се прима како еретична од истокот и е станала основа за разликите помеѓу овие цркви. Западните отци најпрвин говораат за Бога и неговите атрибути а потоа за односот помеѓу овие лица, при кое се обидуваат повеќе тоа да го објаснат од филолошка гледна точка. Според западното католичко богословие излегувањето на Духот е поврзано поради љубовта помеѓу Отецот и Синот.

Static Wikipedia 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2006 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Sub-domains

CDRoms - Magnatune - Librivox - Liber Liber - Encyclopaedia Britannica - Project Gutenberg - Wikipedia 2008 - Wikipedia 2007 - Wikipedia 2006 -

Other Domains

https://www.classicistranieri.it - https://www.ebooksgratis.com - https://www.gutenbergaustralia.com - https://www.englishwikipedia.com - https://www.wikipediazim.com - https://www.wikisourcezim.com - https://www.projectgutenberg.net - https://www.projectgutenberg.es - https://www.radioascolto.com - https://www.debitoformtivo.it - https://www.wikipediaforschools.org - https://www.projectgutenbergzim.com