Citozin
From Wikipedia
| Citozin | |
|---|---|
| Hemijsko ime | 4-Aminopirimidin-2(1H)-jedan |
| Hemijska formula | C4H5N3O |
| Molekulska masa | 111,10 g/mol |
| Tačka topljenja | 320 - 325 °C (decomp) |
| CAS broj | 71-30-7 |
| SMILES | NC1=NC(NC=C1)=O |
| 101p|Hemijska struktura citozina | |
Citozin je jedna od 5 glavnih nukleobaza koje se koriste za skladištenje i transport genetskih informacija u ćeliji unutar nukleinskih kiselina DNK i RNK. Derivat je pirimidina, sa heterocikličnim aromatskim prstenom i prikačena dva supstituenta (amino grupa na poziciji 4 i keto grupa na poziciji 2). Nukleozid citozina je citidin.
Citozin je otkriven 1894. godine. Struktura je predložena 1903, a sintetizovan je (čime je potvrđena struktura) iste godine.
Citozin je nedavno dobio primenu kvantnom računanju. Prvi put je neko kvantno mehaničko svojstvo iskorišćeno za procesuiranje informacija 1. avgusta 1998, kada su istraživači na Oksfordu implementirali Dejvid dojčov algoritam na dva kvantna bita NMRKR (Nuklearnog Magnetno Rezonantnog Kvantnog Računara) baziranog na molekulu citozina.
Citozin se može naći kao deo DNK, RNK ili kao deo nukleotida. Kao citozin trifosfat (CTP), može da se ponaša kao ko-faktor enzima, i može da vrši transfer fosfata kako bi od adenozin difosfata (ADP) načinio adenozin trifosfat (ATP).
U DNK i RNK, citozin se uparuje sa guaninom. Međutim, nije stabilan, i može da se pretvori u uracil (spontanom deaminacijom). Ovo može dovesti do mutacije ako ne bude ispravljeno od strane enzima za popravku DNK.
Citozin može takođe biti pretvoren u 5-metilcitozin od strane enzima zvanog DNK metiltransferaza.
