Srpska akademija nauka i umetnosti

From Wikipedia

Sadržaj/Садржај 1 Osnivanje 2 Predistorija 3 Istorija razvoja 4 Predsednici akademije 5 Spoljašnje poveznice

[uredi - уреди] Osnivanje

Srpska akademija nauka i umetnosti je od početka bila najviša naučna i prosvetna ustanova u Srbiji. Pod imenom Srpska kraljevska akademija postojala je od svog osnivanja 1886. do 1947 kada je preimenovana u Srpska akademija nauka. Kasnije ona je ponovo promenila naziv u Srpska akademija nauka i umetnosti (skraćeno SANU).

Akademija je ustanovljena (osnovana) zakonom od 1. novembra 1886. koji je skupština izglasala a kralj Milan Obrenović obnarodovao. Ovaj zakon se zvao "Osnovni zakon Kraljevsko-srpske akademije" i njime je bilo određeno da prve akademike bira kralj, a da zatim akademici dalje sami biraju nove članove.

Prve akademike, njih 16 imenovao je kralj Milan 5. aprila 1887. Tada su postojala 4 odeljenja akademije, ili kako se to zvalo "stručne akademije" i svaka je na početku dobila po 4 redovna člana bili su to:

Akademija prirodnih nauka

• Josif Pančić
• Dimitrije Nešić
• Jovan Žujović
• Ljubomir Klerić

Akademija filosofskih nauka

• Stojan Novaković
• Milan Kujundžić
• Svetislav Vulović
• Svetomir Nikolajević

Akademija društvenih nauka

• Čedomilj Mijatović
• Milan Đ. Milićević
• Ljubomir Kovačević
• Panta Srećković

Akademija umetnosti

• Ljubomir Nenadović
• Matija Ban
• Mihailo Valtrović
• Davorin Jenko

Prvi predsednik bio je Josif Pančić, a sekretar Jovan Žujović.

[uredi - уреди] Predistorija

Nije Srpska kraljevska akademija bila prva ustanova takve vrste kod Srba. Njeni direktni prethodnici bili su Društvo srpske slovesnosti i Srpsko učeno društvo. Društvo srpske slovesnosti je osnovano 31. maja 1842. i postojalo je sve do 27. januara 1864. kada ga je knez Mihailo Obrenović ukinuo svojim ukazom. Zatim je 29. jula 1864. ustanovljeno Srpsko učeno društvo koje je ustvari bilo obnovljeno Društvo srpske slovesnosti, svi članovi DSS su mogli pismeno da se izjasne ministru da se prihvataju članstva u SUD.

Slična sudbina je zadesila i Srpsko učeno društvo, zbog sukoba sa ministrom prosvete njegov rad je suspendovan 13. maja 1886. Zakonom od 1. novembra 1886. osniva se Srpska kraljevska akademija kojoj pripadaju biblioteka, arhive, zbirke i imanje SUD. Nastali su sukobi, pa se Društvo ponovo otvara 25. jula 1887. Spor je rešen predlogom ministra prosvete da se oni spoje i to je učinjeno 1892. Tada je 8 članova SUD izabrano za redovne članove SKA, a svi ostali za počasne.

[uredi - уреди] Istorija razvoja

Posle punih 60 godina pod tim imenom Srpska kraljevska akademija menja ime zakonom od 30. juna 1947. Pošto je promenjeno državno uređenje i nije više vladao kralj, akademija je jednostavno nazvana Srpska akademija nauka. Ovim zakonom promenjena je i struktura akademije, tako da umesto 4 stručne akademije postoje odeljenja kojih je bilo 6:

1. prirodno matematičkih nauka,
2. tehničkih nauka,
3. medicinskih nauka,
4. literature i jezika (kasnije: jezika i književnosti),
5. društvenih nauka i
6. likovne i muzičke umetnosti.

Akademija je od 1909. do 1952. bila smeštena u Brankovoj ulici broj 15. Ova zgrada je nažalost srušena 1963. godine.

[uredi - уреди] Predsednici akademije

Od svoga osnivanja 1887. do danas predsednici Srpske kraljevske akademije, Srpske akademije nauka odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti bili su:

• 1887-1888 Josif Pančić
• 1888-1889 Čedomilj Mijatović
• 1892-1895 Dimitrije Nešić
• 1896-1899 Milan Đ. Milićević
• 1899 Jovan Ristić
• 1899-1900 Sima Lozanić
• 1900-1903 Jovan Mišković
• 1903-1906 Sima Lozanić
• 1906-1915 Stojan Novaković
• 1915-1921 Jovan Žujović
• 1921-1927 Jovan Cvijić
• 1928-1931 Slobodan Jovanović
• 1931-1937 Bogdan Gavrilović
• 1937-1960 Aleksandar Belić
• 1960-1965 Ilija Đuričić
• 1965-1971 Velibor Gligorić
• 1971-1981 Pavle Savić
• 1981-1994 Dušan Kanazir
• 1994-1998 Aleksandar Despić
• 1999-2003 Dejan Medaković
• 2003- Nikola Hajdin

[uredi - уреди] Spoljašnje poveznice

Zvanični sajt SANU