Škoda (fabrika)

Из пројекта Википедија

Vojnoitorijski pogled na mašinsku fabriku Škoda.

Škoda Plzenj, zvanično Škoda Holding a. s. je češko mašinska kompanija sa dugom tradicijom, danas sa sedištem Pragu (ranije u Plzenju).

Zanimljivo je da je fabrika Škoda isporučila i deo cevovoda za elektranu na Nijagarinim vodopadima, kao i delove za Suecki kanal, delove za pivare u celoj Evropi i sl.

Firma je danas jedna od malog broja u svetu, koja proizvodi turbine. Takođe proizvode i vozove za metro.

[уреди] Istorija preduzeća

Istorija firme Škoda je počela 1859, kada je baron Valdštejn osnovao u Plzenju ispostavu svoje livnice i mašinske fabrike. 1869. fabriku je odkoupio njen glavni inženjer (od 1866.) Emil Škoda, čije ime je fabrika kasnije ponela - Škodina fabrika (cs:Škodovy závody). 1899. firma je transformisana u akcionarsko društvo i orientisala se na proizvodnju oružja. Zanimljivo je da je 1911. u Škodinoj fabrici kraće vreme radio i Tito.

Nakon nastanka Čehoslovačke 1918. godine, firma se delimično preorijentisala na proizvodnju civilnog programa lokomotiva, automobila (vidi Škoda Auto), aviona, brodova itd. 1923. godije registrovan je danas čuveni logo fabrike Škoda: krilata strela u krugu. Za vreme drugog svetskog rata fabrike je bila deo nacističke vojne proizvodnje i prilikom savezničkog bombardovanja u aprilu 1945. uništeno je preko 70% fabrike.

Posle rata koncern je nacionalizovan i odvojeni su neki delovi, npr. fabrika automobila u Mladoj Boleslavi (današnja Škoda Auto), fabrika aviona u Pragu - Praga, fabrika kamiona u Liberecu - kasnije LIAZ itd. Preduzeće se orijentisalo uglavnom na teško mašinstvo, i to pre svega za tržišta istočnog bloka. Između 1951. i 1953. jse čak zvao Fabrika V. I. Lenina, ali pošto je fabrika počela da gubi kupce, preduzeće se (pre svega za izvoz) vratilo nazivu Škoda.

Nakon plišane revolucije u ondašnjoj Čehoslovačkoj (1989.) došlo je do privatizacije. 1992. je odlučeno da će se primeniti tzv. „češki put“ (tj. privatizacija bez stranog investitora). Međutim, ekspanzija fabrike koja je usledila (kupljene su fabrike automobila TATRA i LIAZ, izgađena je fabrika za proizvodnju Al limenki, itd.) destabilizovala je fabriku, tako da je nakon sklapanja dogovora sa poveriocima (bankama) 1999. godine došlo do restrukturizacije. U aprilu 2000. osnovano je akcionarsko društvo Škoda Holding. 2003. godine, stoprocentni udeo u holdingu stekla je Appian Group, koja je opočela dalje reforme, sa ciljem da se preduzeće usmeri u samo dva pravca – klasična energetiku i saobraćajno mašinstvo.