Plišana revolucija

Из пројекта Википедија

Bina kod spomenika sv. Václava, na trgu 'Vaslavske namjesti' u Pragu

„Plišana revolucija“ (чеш. "Sametová revoluce"; словачки: "Nežná revolúcia") označava period promena u bivšoj Čehoslovačkoj, između novembra i 29. decembra 1989, koje su dovele do pada komunističkog režima u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Ubrzanju promena doprineo je i raspad bivšeg sovjetskog bloka i rastuće nezadovoljstvo stanovništva.

[уреди] Predigre

Tokom 1988–89. održano je nekoliko protivladinih demonstracija, dotle nezamislivih u ondašnjem Čehoslovačkom društvu zatvorenom prema okolnom svetu i zbivanjima u njemu.

28. oktobra 1988. – nekoliko demonstracija u Pragu
10. decembra 1988. – dozvoljene demonstracije za odbranu ljudskih prava na Škroupovom trgu, u delu grada Žiškov.
16. decembra 1988. - u 16:00 je bilo prekinuto ometanje inostranih radio stanica
15.–20. januara 1989. – "Palahova nedelja", serija demonstracija povodom godišnjice smrti Jana Palaha
21. avgusta 1989. – protesti povodom godišnjice okupacije od strane armija država Varšavskog pakta
28. oktobra 1989. – demonstracije na trgu Vaclavske namjesti
10., 11. i 14. novembaru 1989. – ekološke demonstracije u Teplicema
16. novembra 1989. – studentske demonstracije u Bratislavi.

[уреди] 17. novembar 1989.

Spomen ploča na Albertovu

U petak 17. novembra su se na Albertovu okupili praški studenti u znak sećanja na zatvaranje čeških fakulteta 1939. Skup je organizovao Savez socojalističke omladine. Nakon završetka zvaničnog dela masa je neplanirano krenula u centar grada. U ulici Národní třída demonstranti su sabijeni u uzan prostor i rasterani, od strane policije koje je deo demonstranata prebila pendrecima.

18. novembra, nakon događaja prethodnoh dana, u pozorištima i na fakultetima počeli su da se organizuju štrajkačni odbori , koji su zahtevali istragu i kažnjavanje osoba odgovornih za brutalnu intervenciju, posebno nakon što se raširila fama da je prilikom intervencije navodno poginuo student Martin Šmíd. Preko vikenda ljudi su palili sveće na mestu događaja.

Spomen ploča na Národní třídě

19. novembra je u praškom pozorištu Činoherní klub osnovan Građanski forum (чеш. Občanské fórum).
Od ponedeljka 20. novembra su se svaki dan održavale mirne demonstracije. Tog dana su novine "Slobodna reč" objavile prve štampane necenzurisane informacije. "Slobodna reč" (чеш. Svobodné slovo) su bile zvanične novine Čehoslovačke socijalističke partije - marionetske 'opozicione' stranka, koja je bila deo Narodnog fronta u ondašnjoj komunističkoj Čehoslovačkoj.
25. novembra Predsednik Republike Gustav Husak udelio je amnestiju sedmorici političkih zatvorenika: Dr. Ján Čarnogurský, Dr. Miroslav Kusý, Jiří Ruml, Ing. Petr Uhel, Rudolf Zeman, Ivan Jirous, Ivan Polanský a amnestiran je i glavni urednik časopisa VOKNO František Stárek.
25. novembra je u Pragu demonstriralo oko 750 000 ljudi. Samo dan pre toga ih je bilo oko pola miliona.
25. novembra je odrčan dvočasovni generalni štrajk.

Pod pritiskom demonstracija i raspada ostalih komunističkih režima našla se i Komunistička partija Čehoslovačke. Rastuće nezadovoljstvo građana doprinelo je da se partije odrekne svog monopola na vlast.

[уреди] Decembar 1989

5. decembra počelo je uklanjanje "gvozdene zavese" na granici sa Zapadnom Nemačkom i Austrijom.
10. decembra komunistčki predsednik Gustav Husak imenovao je prvu ne potpuno komunističku vladu od dolaska komunista na vlast u februaru 1948 i podneo je ostavku.
28. decembra je Aleksandar Dubček postao predsednik Federalnog parlamenta (tj. parlamenta Čehoslovačke), a 29. decembra je Vaclav Havel izabran za predsednika Čehoslovačke.

[уреди] 1990.

U junu 1990. održani su prvi demokratski izbori, od 1946. godine, koji su doveli do formiranja nekomunističke vlade.

[уреди] Naziv

Naziv "plišana revolucija" (чеш. "Sametová revoluce") je od jednog češkog novinara stigao do inostranih medija, a ubrzo potom se proširio i u Čehoslovačkoj.