Алексеј Јелачић

Из пројекта Википедија

Алексеј Кириловић Јелачић (10. јануар 1892, Кијев — 1941). Српски историчар руског порекла. Потомак је досељеника са простора данашње Хрватске у 18. веку. Гимназију је свршио 1909. године у Кијеву, филозофски факултет у Петрограду. До 1919. био је професор приправник на катедри руске историје у Петрограду, поткрај 1918. године хабилитирао у Кијеву, затим на лицеју у Каменц-Подолском. Емигрирао је из Русије 1920. године У Љубљани је на тамошњем универзитету докторирао и 1922. године почео предавати на Филозофском факултету у Скопљу. У Скопљу остаје до избијања рата 1941. год. Проучавао је аграрно питање у Хрватској 1848. године, али његова главна преокупација је била историја Русије и осталих словенских народа. Написао је и целовите приказе руске, пољске и чешке историје.

Важнији радови:

Руска револуција и њено порекло, Загреб 1920.
Историја Русије, Београд 1929.
Срби и законодавни одбор царице Катарине II, Скопље 1930.
Чехословачка историја, Београд 1931.
Историја Пољске, Београд 1933.
Загонетна епизода руске историје у песничкој интерпретацији Ива Војновића, Дубровник 1931.
Водич кроз Скопље и околину са 70 слика и једним планом Скопља, Скопље 1937.
Русија и Балкан. Преглед политичких и културних веза Русије и балканских земаља.
Самодержавије и народ у Русији XVIII века.
Сељачки покрет у Хрватској и Словенији.

Литература:

Енциклопедија Југославије, четврти том Хил-Југос (1960. год.), чланак написао историчар Јарослав Шидак, професор Свеучилишта у Загребу.
Електронски каталог Народне библиотеке Србије.
Мала Енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће "Просвета", Београд 1959.