Љубљана
Из пројекта Википедија
| Ljubljana Љубљана |
|
|---|---|
 |
|
| Опште информација | |
| State Capital: | Ljubljana |
| Основана: | 15. године (ка Колонија Јулија Аемона) |
| Заштитник: | Свети Ђорђе |
| Дан: | 23. април |
| Саобраћајна ознака: | LJ |
| Позивни тел. број: | 01 |
| Интернет страница: | http://ljubljana.si |
| Грб | |
 |
|
| Положај Љубљане у Словенији | |
 |
|
| Власт | |
| Градоначелник | Зоран Јанковић |
| Владајућа партија | Листа Зорана Јанковића |
| Становништво | |
| Број становника: | 265.881 (2002) |
| Географија | |
| Површина: | 275 km² |
| Положај: | 46°03' - 45°03' N 15°57' - 14°30' E |
Љубљана је главни град Словеније. Има 265.881 становника (495.000 у широј урбаној зони) (подаци из 31. марта 2002.)
[уреди] Положај и историја Љубљане
Љубљанско поље и Барје вечита су раскрсница путева између Алпа, Краса и Паноније ка Јадрану и долином Саве у унутрашњост Балкана, а западно према Италији. Зато трагови човека сежу уназад око пет хиљада година, смењују по епохама до римске војничке и трговачке Емоне (1-6. век наше ере), па даље до досељавања Словена .
Немачко име Лајбах (Laibach) наводи се 1144. године, касније две године Словеначка Лувигана, а убрзо ово садашње. Град-тврђава на брду спомиње се 1220. године; уништен 1511. године у земљотресу, па обновљен и 1848. године дограђена кула са видиковцем. У поседу горичких грофова 13/14. век, а од 1335. године Хабсбурга. Турци га први пут нападају 1415. године.
Од половине 16. века Љубљана је јак центар реформације, чија је централна личност Примож Трубар (1508-1586). Прве две књиге на словеначком језику објављене су 1550, године; 1563. године отворена латинска школа; од 1575. године ради штампарија.
Французи је први пут освајају 1797. године (остају до 1813. г.). Тада је средиште лирских покрајина, а словеначки језик озакоњен у школама и администрацији.
Љубљана у себи носи склад целине – смењују се старо и ново поштујући узајамне вредности, па је лишена хаотичности. Тешко je настрадала у земљотресу 1895. године. После je подизана по урбанистичком плану, а градско језгро стално обогаћивано, али не и сужавано, иако је по броју становника неколико пута веће.
[уреди] Архитектура Љубљане
У мноштву старих грађевина су Бискупска палата (из 1512. г.), Стишки дворац (1629), Катедрала Св. Николаја (1708), жупна црква Св. Јакоба (1615), фрањевачка црква (1748), Ротовж-већница (1484), Семениште (1785), Ауерспрегова палата (половина 17. века), Лонтвож (1786), Опера (1892). Нарочито су лепе барокне зграде.
Љубљану одликује мноштво зграда архитекте Јожета Плечника.
Градска посебност је Тромостовје на реци Љубљаници (строги центар). Ту је споменик највећем словеначком песнику Францeту Прешерну (1876-1918). С друге стране реке је тржница, а дуж обала низ пријатних малих кафана и ресторана, уређених у старим кућама.
Све заједно има своју угодну атмосферу.
Градоначелник Љубљане од октобра 2006. је Зоран Јанковић.
[уреди] Општине
Тренутачно Љубљана има 17 општина.
- Бежиград (1)
- Центар (2)
- Чрнуче (3)
- Дравље (4)
- Головец (5)
- Јарше (6)
- Мосте (7)
- Pоље (8)
- Посавје (9)
- Рожник (10)
- Рудник (11)
- Состро (12)
- Шентвид (13)
- Шишка (14)
- Шмарна гора (15)
- Трново (16)
- Вич (17)
Амстердам • Андора ла Веља • Анкара* • Астана* • Атина • Баку* • Београд • Берлин • Берн • Беч • Братислава • Брисел • Будимпешта • Букурешт • Вадуц • Валета • Варшава • Ватикан • Виљнус • Даблин • Загреб • Јереван* • Кијев • Кишињев • Копенхаген • Лисабон • Лондон • Луксембург • Љубљана • Мадрид • Минск • Монако • Москва • Никозија* • Осло • Париз • Подгорица • Праг • Рејкјавик • Рига • Рим • Сан Марино • Сарајево • Софија • Скопље • Стокхолм • Талин • Тбилиси* • Тирана • Хелсинки
Напомена * - Налазе се у Азији, али се налазе у држави која има друштвено-политичку повезаност са Европом.
Координате: 46° 3’ СГ Ш, 14° 30’ ИГД
