Алфонс де Ламартин
Из пројекта Википедија
Алфонс де Ламартин' (пуно име Alphonse-Marie-Louis de Prat de Lamartine )(Макон, 21. октобар 1790. - Париз, 28. фебруар 1869.), француски књижевник и политичар.
Познат је по аутобиографској поеми "Језеро", која ретроспективно описује љубав једног пара гледана кроз очи пропалог човека. Ламартин је био уметник у француској поетичкој форми. Био је један од ретких Француза који је свој књижевни дар комбиновао са политиком. Одгојен у строгом хришћанству постао је богољуб, те је написао Jocelyn и La Chute d'un ange. Написао је Историју жирондинаца 1847. која описује жирондинце. Пуно је путовао а у Турској се 1820. године оженио енглескињом Маријом Бирч.
Радио је за фрацуску дипломатију у Италији од 1825. до 1828. године. Члан Француске академије постао је 1829. године. Био је Министар спољних послова од 24. фебруара 1848. до 11. маја 1848. године.
Преминуо је у Паризу завршивши своју каријеру литерерним сломом.
[уреди] Библиографија
- Saül (1818)
- Méditations poétiques (1820)
- Nouvelles Méditations (1823)
- Harmonies poétiques et religieuses (1830)
- Sur la politique rationnelle (1831)
- Voyage en Orient (1835)
- Jocelyn (1836)
- La chute d'un ange (1838)
- Recueillements poétiques (1839)
- Историја жирондинаца (1847)
- Raphaël (1849)
- Confidences (1849)
- Geneviève, histoire d'une servante (1851)
- Graziella (1852)
- Les visions (1853)
- Cours familier de littérature (1856)
- La Vigne et la Maison (1857)
- Povijest revolucije iz 1848 (1849)
- Le tailleur de pierre de Saint-Point (1851)
