Банатски Бугари
Из пројекта Википедија
Банатски Бугари (бугарски: банатски българи, себе зову Палћене (palćene) и Банатсћи Балгаре (banátsći balgare) су бугарска мањинска група која углавном живи у Банату. Они су католици и потичу из северне и северозападне Бугарске. Банатски Бугари су насељени на данашње просторе у 17. веку и говоре источнобугарски дијалект са великим утицајем немачког, мађарског, румунског и српског језика и њихових лексичких утицаја.
Према названичним подацима, има 12.000 Бугара који живе у румунском и 3.000 у српском Банату, а по званичним подацима из 2002. Године око 6.500 у Румунији и 1.658 у Србијанском Банату. Главни центри Банатских Бугара су у Србији: Бело Блато, Скореновац, Иваново и Јаша Томић (на бугарском Modoš) и у Румунији Санниколау Маре (српски:Велики Свети Никола, бугарски:Smikluš ), Дудешти Веки (српски:Стари Бешенов, бугарски:Stár Bišnov), Винга, и град Темишвар.
[уреди] Литература
- Благовест Нягулов. Банатските българи. Историята на една малцинствена общност във времето на националните държави, София 1999 г.
- Любомир Милетич Изследвания за българите в Седмиградско и Банат. София 1987
- Карол Телбизов Общинското управление на банатските български общини под австрийска и унгарска власт.-Годишник на Висшето училище за стопански и социални науки "Св. Кирил Славянобългарски", Варна, 1945, кн. 18, с. 1-57.
