Бајракли џамија
Из пројекта Википедија
Бајракли џамија је саграђена око 1575. године, као једна од 273 џамија и месџида (посебне исламске богомоље), колико их је у турско доба било у Београду (Путописи Евлије Челебије). Првобитно се звала Чохаџи-џамија, по задужбинару, трговцу чохом, Хаџи-Алији. Једнопросторна грађевина са куполом и минаретом. У време аустријске владавине (1717-1739) претворена је у католичку цркву када је и срушен највећи број џамија). По повратку Турака, поново је џамија. Хусеин-бег, ћехаја (помоћник) главног турског заповедника Али-паше, обновио је богомољу 1741. године, па се неко време звала Хусеин-бегова или Хусеин-ћехајина џамија. Крајем 18. века названа је Бајракли-џамија, по барјаку који се на њој истицао као знак за једновремени почетак молитве у свим џамијама. После обнове у 19. веку, коју су предузели српски кнезови, постаје главна градска џамија.
Ова џамија је у улици Господар Јевремовој 11 и данас је једина активна исламска богомоља у граду Београду. Уз џамију се налази и медреса, верска средња школа.
Бајракли џамија је запаљена 18. марта 2004, због мартовских немира на Косову и Метохији, као одговор на паљење српских цркава на Косову, али је касније поправљена.