Косово и Метохија
Из пројекта Википедија
 |
Република Србија Аутономне Покрајине: - Војводина - Косово и Метохија |
| Службени језици | албански, српски, енглески |
| Површина – тотална површина – % воде |
10,912 km² н/и |
| Становништво – укупно – густина |
2,1 милион (пред.2003) 220/km² |
| Службена писма | ћирилица, латиница |
| Главни град | Приштина |
| Председник | Фатмир Сејдиу |
| Председник Владе | Агим Чеку |
| Валута | Српски динар и евро |
| Временска зона | UTC +1 |
Косово и Метохија (скраћено: Космет или КиМ, колоквијално често Косово, алб. Kosovë/Kosova, енг. UNMIK Kosovo UN Protectorate) је аутономна покрајина у саставу Републике Србије[1]. Покрајина се налази у јужном делу земље и граничи се са Албанијом, Републиком Македонијом, Црном Гором и централном Србијом. На Косову и Метохији живи нешто више од 2 милиона становника, већину чине Албанци, као и мање Српско становништво. Службени језици су српски, албански и енглески језик, а главни град покрајине је Приштина.
Од завршетка НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године, Косово и Метохија се налази под администрацијом Уједињених нација (УНМИК). Статус покрајине још није одређен, а преговори око коначног статуса покрајине су почели 2006. године у Бечу између Владе Републике Србије, привремених институција на Косову и Уједињених нација.
Садржај |
Име
Назив Косово потиче од словенске речи кос - црна птица. Име Метохија долази од речи метох, којом су називана црквена имања (земљиште у тој регији је било у власништву Пећке Патријаршије). На албанском покрајина се зове Косова, а Метохија је Дукађин.
Историја
Античко доба
У античко доба простор данашњег Косова се називао Дарданија. У трећем и другом веку пре нове ере, овим регионом су владали дардански краљеви: Лонгарус, Бато и Монуниус, као и Етута, Монуниусова ћерка. Косово затим долази под власт Македонаца, Римљана, Византинаца и Бугара, да би од дванаестог века било у саставу српске државе (између 1190. и 1459. године).
Косовска битка
 |
За више информација погледајте Косовска битка. |
На Косову се 1389 године одиграла Косовска битка, у којој су Срби доживели пораз од надмоћније турске војске. Између 1371 и 1398 године Косовом је владао Вук Бранковић, господар Косова и Дренице, који 1389. године постаје турски вазал.
Косово у саставу Отоманског царства
Између 1459 и 1912 године, Косово је било у саставу Турског царства. У време турске владавине, на територији Косова су постојали Призренски и Вучитрнски санџак, да би касније био формиран Косовски вилајет, првобитно са седиштем у Призрену, а потом у Скопљу.
Од деветнаестог века, па све до 1945. године, Срби су за област данашњег Косова и Метохије користили и назив Стара Србија. Поред Косова, назив Стара Србија је обухватао и неке делове Централне Србије, Црне Горе и Македоније.
Косово поново у саставу Србије
Између 1912. и 1918. године, Косово је било у саставу Србије, а од 1918. године се налази у саставу Краљевства СХС, односно Краљевине Југославије, где остаје све до Другог светског рата.
Косово у Другом светском рату
Између 1941. и 1945. године, за време фашистичке окупације, Италија је анектирала Косово, делове Македоније и Грчке и прикључила их такозваној Великој Албанији, која је била италијански протекторат.
Косово у СФРЈ
После завршетка рата, Косово и Метохија су враћени Југославији и улазе у састав Народне (касније Социјалистичке) Републике Србије. Аутономна Косовско-Метохијска Област (АКМО) званично је проглашена 10 Јула 1945. године. Данашње границе област је добила 1959. године проширењем на северу, када су делови општине Рашка насељени искључиво српским живљем изузети из састава Централне Србије и додати области као делови општине Лепосавић.
Априла 1963. године АКМО је уздигнута на ниво покрајине, поставши Аутономна Покрајина Косово и Метохија. Новембра 1968. године име покрајине је промењено у Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово, чиме је Метохија уклоњена из назива. Између 1974 и 1989 године, Косово је имало фактички статус федералне јединице СФРЈ, иако је формално и даље било део Србије.
| Југословенски ратови |
| Рат у Словенији (1991) |
| Рат у Хрватској (1990-1995) |
| Рат у БиХ (1992-1995) |
| Косовски рат (1996-1999) |
| Рат у Македонији (2001) |
Сукоби на Косову
|
За више информација погледајте Борба за отцепљење Косова и Метохије од Србије и Косовски рат. |
Косово губи статус de facto федералне јединице 1989. године и отада је само Аутономна Покрајина Косово и Метохија у саставу Србије, са малим надлежностима. Већина косовског становништа, чију већину чине етнички Албанци, је 1990 године прогласила независност, али то није признато ни од једне државе осим Албаније.
Косово под управом УН
|
За више информација погледајте Терористички напади на Косову и Метохији. |
После Косовског рата 1999 године, Косово долази под управу Уједињених Нација. Према Резолуцији 1244, Косово и Метохија је део Србије, али је под контролом УН.
17. марта 2004. године се одиграло масовно етничко чишћење Срба на територији Косова и Метохије. Албански екстремисти су напали читаве српске заједнице и српске културно-историјске споменије.
Коначни политички статус Косова још није одређен.
Географија
Косово заузима 10.887 km² и 1999. године је према проценама имало готово два милиона становника. Налази се источно од Црне Горе, југо-источно од Рашке, северо-западно од Македоније и северно од Албаније. Највећи градови су: Приштина са 209.000 становника и Призрен са 127.000. Покрајина обухвата две географске регије: Косово и Метохију.
Клима на Косову је континентална, са топлим летима и хладним зимама. Косово и Метохија се састоје из две регије, Косова на истоку и Метохије на западу.
Метохија на најширем делу има 23 km ширине, а дуга је око 60 km, на просечној надморској висини од 550 метара. Главна река је Бели Дрим. Метохију окружују планине Мокра Гора на северу и северозападу, Проклетије на западу, Пастрик на југозападу, Шар-планина на југу и југоистоку и Дреница, која је одваја од остатка Косова, на истоку и североистоку.
Покрајина је углавном брдовита. Најпопуларнији туристички центри је Брезовица и Превалац, на Шар планини, која се налази на југу и југоистоку на граници са Мекедонијом. Највећи врх је Деравица (2.656 m), на Проклетијама, на граници Албаније и Црне Горе. Део планине Копаоник се налази на северу ове покрајине. Од река, највеће су Бели Дрин, Морава, Ситница, Ибар.
Политика и међународни статус
| Политика |
| Косова и Метохије |
 |
| Види још Историја |
Међународни статус Косова је и даље под знаком питања. Званично, Косово је покрајина Србије, али Србија нема суверену власт над регијом.
Војно-технички споразум из Куманова 1999. године, регулисао је смернице повлачења Војске Југославије и српске полиције са територије Аутономне покрајне Косово. Администрационе послове обављају Уједињене нације без учешћа Србије (резолуцијa 1244 Савета безбедности од 10. јуна 1999.). Власт има УНМИК.
УНМИК је до сада направио привремену скупштину, привремену владу и канцеларију привременог председника које чине законодавно и извршно тело под контролом УНМИК-а. Контрола сигурности (унутрашњи послови), судски систем и спољни послови су и даље под пуном контролом УНМИК-а.
Тренутни председник Косова је Фатмир Сејдиу, а премијер осумњичени ратни злочинац Агим Чеку. Седишта владе, скупштине и председника су у Приштини.
Види: Независност Косова и Да ли неко има план?
Економија
На Косову и Метохији се паралелно користе евро и динар као званичне валуте. Евро се користи за званичне административне потребе.
Косово и Метохија спада у једну од најсиромашнијих регија у Европи са годишњим приходом по становнику од 1.565 евра (2004).[2] Иако је у прошлости Косово примало велике инвестиције за време СФРЈ од бивших Република, Косово је и пре било најсиромашнији део Југославије. Поред тога, за време 1990их, лоша економска политика, међународне санкције, слаб извоз, као и етнички сукоби, су утицали на већ лошу економију.[3]
После благог раста 2000. и 2001. године, БДП је имао негативан раст 2002. и 2003. године. Инфлација је мала, док је буџет у дефициту први пут од 2004. године. Већа економска улагања су почела од 1999. године у трговини и грађевинарству, док је индустрија и даље слаба, као и набавка електричне енергије. Незапосленост је између 40-50% од укупног радно-способног становништва. [4]
УНМИК је de-facto увео царине, као и спољно-трговинску политику од 3. септембра 1999, када је постаљена царинска контрола на границама Косова и Метохије. Сва увезена роба је оцарињена са 10% (укључујући и робну размену између Централне Србије и Војводине). УНМИК и косовско-метохијска влада потписало су споразум о слободној трговини са Босном и Херцеговином[5], Албанијом[6] и Републиком Македонијом[7].
Због непознатог статуса Косова и Метохије, покрајина има великих потешкоћа у привћачењу страних инвестиција и кредита.[8] Због таквог стања, на Косову и Метохији има доста "сиве економије" - шверцовање бензина, цигарета, цемента. Такође, један од проблема је и организовани криминал.
Демографија
|
За више информација погледајте Демографска историја Косова и Метохије и Српске општине на Косову и Метохији. |
| Етничке групе на КиМ | |||
| Година | Албанци | Срби1 | Остали |
|---|---|---|---|
| 1948 | 68 % | 24 % | 8 % |
| 1971 | 74 % | 18 % | 8 % |
| 1981 | 77 % | 13 % | 9 % |
| 1991 | 82 % | 7 % | 5 % |
| 20002 | 88 % | 7 % | 5 % |
| 20052 | 92 % | 4 % | 4 % |
| 1 укључујући Црногорце 2 приближан податак Извор: Статистичка канцеларија КиМ-а, Светска банка (2000), OSCE (2005) |
|||
Приближна демографска слика Косова и Метохије према процени УН из 2002. године. Укупно становника: између 1,7 и 1,9 милиона.
- 88% Албанци (1,496,000 - 1,672,000)
- 6% Срби (102,000 - 114,000)
- 3% Словенски муслимани (Горанци, Муслимани, Бошњаци и др.) (51,000 - 57,000)
- 2% Роми (34,000 - 38,000)
- 1% Турци (17,000 - 19,000).
Административне поделе
Према институцијама Владе Републике Србије Косово и Метохија се дели на 5 округа: Косовски, Пећки, Призренски, Косовскомитровачки и Косовскопоморавски.
- Косовски округ има 10 општина: Подујево, Обилић, Приштина, Косово Поље, Глоговац, Штимље, Штрпце, Урошевац, Качаник и Липљан.
- Косовскомитровачки округ има 6 општина: Зубин Поток, Лепосавић, Звечан, Косовска Митровица, Србица и Вучитрн.
- Косовскопоморавски округ има 4 општине: Косовска Каменица, Ново Брдо, Гњилане и Витина.
| Општине | |||||||||||||||||||||||||||||||
 |
|
||||||||||||||||||||||||||||||
| Косово и Метохија | |||||||||||||||||||||||||||||||
Фотографије Косова и Метохије
 Народна библиотека у Приштини |
 Главна зграда УНМИКА у Приштини |
||
 Панорама Ђаковице |
 Призрен ноћу |
 Српска четврт у старом делу Призрена |
|
Види још
- Косовска битка
- Терористички напади на Косову и Метохији
- Немири на Космету 1981. године
- Косовски рат
- НАТО бомбардовање СРЈ
- Погром Срба на Косову и Метохији 2004.
- Независност Косова
- Фекундизам
- Србија
Библиографија
- Krstić-Brano, Branislav. Kosovo: Facing the Court of History. (Prometheus Books, New York: 2004) (ISBN 159102207X)
- Nikolić, Miodrag. Autonomous Province of Kosovo and Metohija. (BIGZ, Belgrade: 1965)
Референце
- ^ Габријел Партос, 2006. Распад СЦГ и Косово. Шта је следеће за Србију, Црну Гору и Косово унутар Србије?
- ^ Косово укратко, Светска Банка, 2006
- ^ Мисија на Косову, Светска Банка
- ^ 50% Косова и Метохије незапослено, Економска иницијатива за Косово
- ^ УМНИК и Босна и Херцеговина започињу Трговински споразум, ЕУ УНМИК - мисија на Косову и Метохији, 17. фебруар 2006.
- ^ Слободна трговинска зона на Косову и Метохији, Oda Ekonomike e Kosovës
- ^ Визнис на Косову и Метохији, BuyUSA.gov
- ^ "Прва понуда од Брисела за кредит", BBC News Online, 3. мај 2005
Спољашње везе
- Влада Републике Србије: Косово и Метохија
- Корени душе - изложба фотографија о Косову и Метохији
- Уништени објекти СПЦ на Косову и Метохији
- Опште информације са Albanian.com (на енглеском)
- Опште информације са Beqiraj.com (на албанском)
- Kosovo.com (на енглеском, доступно и на српском)
- Косовска скупштина (на енглеском, албанском и српском)
- Мапе косова са Perry-Castañeda Library Map Collection (на енглеском)
- Косовски премијер (на енглеском, албанском и српском)
- Вести београдске радио и ТВ станице (на енглеском, албанском и српском)
- Вести и опште информације српских власти
- Вести СПЦ
- Српски косовски координациони центар
Филмови о страдањима Срба на Косову и Метохији
Срби на Косову и Метохији ((sr)) ((en))
-
- Документарни филм о терористичким нападима на српску и осталу неалбанску популацију на Косову и Метохији који су трајали од 17. до 19. марта 2004. године. Током погрома погинуло је 19 људи, 34 православна манастира је уништено или скрнављено, а преко 500 српских домова је спаљено и уништено. Преко 4.000 Срба је побегло из својих домова, а стотине Срба су озбиљно повређени и пребијени.
- Уништавање српске културе на Косову и Метохији ((en)) ((sr))
-
- Документарни филм о уништеним православним црквама и манастирима на Косову и Метохији у периоду између 1998. до 2005. године од стране албанских терориста и екстремиста.
- Срби у гетима у 21. веку ((sr))
-
- Филм медијске куће Србије РТС-а о страдању Срба на Косову и Метохији након НАТО бомбардовања СРЈ и одласка Војске Југославије из те српске покрајине.
-
- Филм Владе Републике Србије о страдањима Срба на Космета. Документарни филм се фокусира на децу на Косову и Метохији и ризике које преживљавају сваки дан у овој јужној српској покрајини.
| Република Србија |
|---|
   Главни град: Београд Аутономне покрајине: Војводина | Косово и Метохија1 |
 Портал Републике Србије |
Албанија • 
Босна и Херцеговина • 
Космет • 
Македонија • 
Молдавија • 
Србија • 
Хрватска • 
Црна Гора
