Бајт

Из пројекта Википедија

Умношци бајта
Одомаћена употреба и (значење по СИ систему)			Стандард за бинарне префиксе по IEC 60027-2
Назив	Ознака	Количина	Назив	Ознака	Количина
килобајт	kB	2¹⁰ (10³)	кибибајт	KiB	2¹⁰
мегабајт	MB	2²⁰ (10⁶)	мебибајт	MiB	2²⁰
гигабајт	GB	2³⁰ (10⁹)	гибибајт	GiB	2³⁰
терабајт	TB	2⁴⁰ (10¹²)	тебибајт	TiB	2⁴⁰
петабајт	PB	2⁵⁰ (10¹⁵)	пебибајт	PiB	2⁵⁰
ексабајт	EB	2⁶⁰ (10¹⁸)	ексбибајт	EiB	2⁶⁰
зетабајт	ZB	2⁷⁰ (10²¹)	зебибајт	ZiB	2⁷⁰
јотабајт	YB	2⁸⁰ (10²⁴)	јобибајт	YiB	2⁸⁰
Види још: бит, нибл, неодређеност умножака

Бајт (ен. byte, другачије написан облик речи bite са значењем "одгризак") се користи као јединица мере података у рачунарству и састоји се од одговарајућег броја битова који није апсолутно стандардизован - бајтови различитих рачунара могу имати различит број битова, нпр. између 4 и 32. De facto стандард је, међутим, 8 битова ("октет") и данас је тешко наћи рачунаре са различитом дефиницијом бајта.

Разлог за постојање ове јединице информације је практичан. Да би се дефинисала основна величина података довољна за смештање једног слова односно знака интерпункције, али такође и за пренос комуникационим каналима као и ради дефинисања основне адресибилне јединице података. У складу са комплексношћу процесорске архитектуре је дефинисана и основна величина речи којом барата процесор. Тако се временом од 8-битног процесора прешло на 16-битне, 32-битне и на крају 64-битне. Тако је и величина процесорске речи, ширина адресне линије, регистара и адресибилна јединица за приступ постала значајно већа, међутим још увек сви процесори чувају, компатибилности ради, могућност да баратају појединачним бајтовима. Зато и данас (условно) важи стара дефиниција бајта:

Бајт је најмања адресибилна јединица количине података.