Београдска тврђава
Из пројекта Википедија
Београдска тврђава представља градску утврду око које се развио данашњи Београд. Подигнута је почетком првог миленујума као палисада са земљаним бедемима, да би се током векова развијала у римски каструм (II век), византијски кастел (VI и XII век), средњевековну утврђену престоницу српске деспотовине (XIII и XV век) и на крају аустријско/османлијску артиљеријску утврду (XVII и XVIII век). Данас је својеврстан музеј прошлости Београда и са Калемегдански пољем чини јединствену културно-историјску целину у оквиру Калемегданског парка.
Садржај |
[уреди] Изглед тврђаве
Основу тврђаве чине два дела:
- Горњи Град
- Доњи Град
Горњи Град обухвата плато некадашњег римског каструма,византијског кастела односно Деспотовог Града и артиљеријска проширења према копну односно ка југу и истоку.
Доњи Град обухвата Милутиново Западно Подграђе и Деспотово Подграђе на обали,артиљеријско проширење ка истоку.
[уреди] Стратешки положај тврђаве
Београдска тврђава,а самим тим и сам Београд,има врло значајан стратешки положај у оквиру целокупне југоисточне Европе.Смештена је на граници Панонске низије и Балканског полуострва и раскрсница је путних праваца који су од давнива повезивали Цариград (Via Militaris) односно Солун (Via Egnatia) са унутрашњошћу европског континента.Поред копнених путева који се на том месту спајају,на њему се укрштају и пловни путеви оличени у Сави и поготово Дунаву који представља најзначајнију европску реку.
У локалном смислу гледано,тврђава се налази на крају гребенског платоа који се на том месту стрмо спушта ка ушћу Саве у Дунав.На тај начин је рекама спречен приступ тврђави са севера и истока Дунавом и запада Савом.
[уреди] Прошлост Београдске тврђаве
[уреди] Римски каструм
Трагови насеља на простору Београдске тврђаве датирају још из неолита,да би се у доба Келта на простору данашње Карабурме развио прави град под именом Сингидунум.
Најстарије утврђење на месту данашње Београдске тврђаве подигнуто је највероватније између 6. и 11. године н.е. у време када су варварска племена почела да угрожавају северне границе Римског царства.Тада је на платоу Горњег Града подигнуто утврђење од земљаних бедема и палисада које је касније,највероватније у II веку, прерасло у класични римски каструм који је чинио саставни део чувеног лимеса.Каструм је имао правоугаону основу димензија 560m са 350m и обухватао је данашњи Горњи Град са делом Калемегданског парка до данашње Париске улице.Током првих векова нове ере био је стално седиште IV Флавијеве легије.После поделе Римског царства 359.године тврђава улази у састав Источног римског царства под именом Сингидон,да би 441.године била разрушена у великом нападу Хуна.Теодорик је осваја 471.године,да би је 498.године напустио током Остроготске сеобе на Апенинско полуострво.
[уреди] Средњевековна утврда
Тврђава бива обновљена,ојачана и проширена нешто пре 535.године током владавине византијског цара Јустинијана I (527-565) и око ње се током словенског насељавања на Балканско полуострво смештају Срби.Тврђаву су у VIII веку разорили Обри,после чега је она неко време била напуштена.
Рановизантијска тврђава је била грађена од белог камена који је бљештао са свог уздигнутог положаја над панонском равницом,због чега су јој Срби дали назив Бели Град односно Београд под којим се тврђава и насеље први пут помињу 16.04.878.године у писму римског патријарха Јована VIII упућеног бугарском кану Борису (852-889).
Током векова тврђавом и градом управљају на смену Бугари,Византинци и Мађари,да би у XII веку поново дошла у руке Византијског царства.Мађари су успели на кратко да заузму град 1112.године,али пошто нису били у стању да град задрже порушили су утврду и тако добијени материјал су искористили за утврђивање Земунског Града.За време владавине Манојла Комнина (1143-1180) Византинци заузимају Земун,а камен који је три деценије раније прешао Саву,враћен је и уграђен назад у Београдску тврђаву која тада бива обновљена,а у оквиру ње бива подигнут и кастел у облику делтоида димензија око 135m са око 60m.
Град 1183. или 1184.године пада у руке Мађара који владају њиме све до почетка XV века са малим прекидом од 1284.године је њиме управљао прво тзв. сремски краљ Драгутин (краљ Србије 1276-1282, краљ Срема 1282-1316),а потом и његов брат Милутин (1282-1321),да би га Мађари поново повратили 1319.године.Током своје владавине Милутин је проширио утврду на запад,спустивши бедеме до Саве(тзв. Западно Подграђе).Српски цар Душан (1331-1355) и касније кнез Лазар (1371-1389) су покушали да заузму тврђаву,али без успеха.
[уреди] Београдска тврђава у доба деспота Стефана Лазаревића
 |
За више информација погледајте Београдска тврђава у доба деспота Стефана Лазаревића. |
Вазалним уговор који је са мађарским краљем Жигмундом (1387-1437) закључио 1403.године српски деспот Стефан Лазаревић (1389-1427) српска деспотовина је добила Београд и још неке области.Током његове управе градом,тврђава коју су Османлије 1397.године разрушиле је обновљена и значајно проширена у периоду од 1403. до 1407.године,као и 1427.године,а од 1405.године се у њој налази престоница Србије која је до тада била у Крушевцу(види Град цара Лазара).
- Горњи Град је опасан системом двоструких бедема,попут ниског и задњег бедема у цариградским Теодосијевим бедемима.
- Испред Горњег града са копнене стране је ископан дубоки суви шанац
- На простору Манојловог кастела је деспот подигао свој утврђени дворац са првобитном кулом Небојша као донжоном
- Градско пристаниште је дограђено и проширено за веће ратне бродове
После Стефанове смрти,Београд бива враћен Мађарима који га додатно ојачавају због све веће опасности од Османлија,које су га три пута опседале:
- 1440. - прва опсада под вођством Мурата II (1421-1451)
- 1456. - друга опсада под вођством Мехмеда II Освајача (1451-1481) који је 1453.године заузео Цариград и срушио Византију
- 1521. - трећа опсада под вођством Сулејмана II Величанственог (1520-1566) који заузима Београд на свом походу ка Бечу(1529) преко Мохачког поља(1526).
[уреди] Артиљеријска утврда
Аустријанци освајају тврђаву 1688.године и почињу са опсежном обновом и прерадом из средњевековног у артиљеријско утврђење.Посао је поверен Андреју Корнару који га је завршио 1696.године под Османлијама које су у међувремену повратиле град.Том приликом је током бомбардовања погођен барутни магацин смештен у Деспотовом Граду што је изазвало велику експлозију у којој је страдао готово цео Деспотов Град.
Аустријанци заузимају 1717.године Београд и у периоду од 1723. до 1736.године Швајцарац Никола Морес фон Доксат изводи велике преправке и дограђивања тврђаве.Међутим тврђава је Београдским миром из 1739.године без борбе враћена Османлијама,а Аустријанци су били приморани да поруше новоизграђене бедеме.
Београдска тврђава октобра 1789.године поново пада у аустријске руке,али већ 1791.године бива враћена Османлијама према одредбама Свиштовског мира.
Српски устаници под Карађорђем освајају тврђаву 1807.године и она остаје у саставу устаничке Србије све до пропасти првог српског устанка 1813.године.Према уговору о Османлијском напуштању Србије кнезу Михајлу Обреновићу (1839-1842,1860-1868) 19.04.1867.године бивају симболично предати кључеви Београдског града.Непосредно после овога утврда губи свој војни карактер,а од 1869.године цео простор некадашње тврђаве и њене околине почиње да се претвара у Калемегдански парк.
Простор тврђаве је страдао током бомбардовања за време првог светског рата и том приликом су уништене скоро све зграде у њеној унутрашњости,а сами бедеми су претрпели тешка оштећења.Током другог светског рата у склопу тврђаве су биле стациониране немачке окупационе снаге,да би се после ослобођења Београда 20.10.1944.године у њу сместиле трупе ЈНА,које су је напустиле 1946.године када је цео простор твђаве и парка стављен под заштиту државе.
[уреди] Значајне године
[уреди] Године градње и рушења
- 6. или 11. - Прва утврда од палисада и земљаних бедема
- II век - Римски каструм
- 441. - Хуни освају и руше утврду
- пре 535.године - Јустинијан I подиже рановизантијску утврду
- VIII век - Обри руше тврђаву и она бива напуштена
- Средина XII века - Манојло Комнин обновља утврду и подиже кастел камењем из Земунске тврђаве
- 1316-1319. - Милутин проширује утврду и спушта је ка Сави (Западно Подграђе)
- 1403.-1407. - Деспот Стефан проширује тврђаву
- 1427. - Додатна ојачања под деспотом Стефаном
- прва половина XV века - Мађари ојачавају утврду(кула Небојша)
- 1688.-1696 - Корнар претвара средњевековно у артиљеријско утврђење
- око 1690. - Током Османлијског напада целокупан Деспотов Град бива дигнут експлозијом у ваздух
- 1717.-1736. - Доксат ојачава утврду
- 1739. - Доксатова ојачања бивају порушена према Београдском миру
- 1869. - Већи део тврђаве почиње да се претвара у Калемегдански парк
- 1946. - Тврђава је стављена под заштиту државе
[уреди] Године борби смена власти
- 441. - Хуни освају и руше утврду
- 471. - Теодорик осваја утврду
- 489. - Остроготи напуштају град
- VIII век - Обри руше тврђаву и она бива напуштена
- 1112. - Мађари освајају и руше тврђаву,а материјал уграђују у Земунски Град
- 1183.-1184. - Мађари заузимају утврду
- 1284. - Драгутин добија Београд
- 1319. - Мађари освајују утврду
- 1403. - Стефан Лазаревић добија Београд на управу
- 1427. - После смрти деспота Стефана утврда је враћена Мађарима
- 1440. - Прва Османлијска опсада града под Муратом II
- 1456. - Друга Османлијска опсада града под Мехмедом II
- 1521. - Османлије под Сулејманом II освајају град
- 1688. - Аустријанци заузимају тврђаву
- око 1690. - Османлије освајају утврду
- 1717. - Аустријанци заузимају утврђење
- 1739. - Београдским миром је тврђава враћена Османлијама,а Доксатова проширења уништена
- 1789. - Аустријанци освајају утврду
- 1791. - Свиштовским миром је тврђава враћена Османлијама
- 1807. - Српски устаници ослобађају тврђаву
- 1813. - Османлије преузимају утврду после слома Првог српског устанка
- 1867. - Османлије предају Србима тврђаву и напуштају Србију
- 1914.-1918. - Тврђава бива тешко оштећена током бомбардовања
- прва половина XX века - Последња стална мирнодопска војна постава напушта тврђаву
- 1941.-1944. - Немачке окупационе трупе су стациониране у тврђави
- 1944.-1946. - ЈНА држи своје јединице у склопу утврде
[уреди] Београдска тврђава данас
Београдска тврђава данас представља претежно типично артиљерисјко утврђење,попут Петроварадина,али су у њој видљиви остаци и претходних епоха.Та разлика се најбоље види у материјалу градње:
- Бели делови представљају византијски и српски односно средњевековни слој градње по коме је и цео град добио назив
- Црвени делови представљају аустријски и турски односно артиљеријски слој градње
Тврђава је данас власништво државе Србије и под њеном је заштитом,а директну управу над њом има ЈП Београдска тврђава.Она је стално отворена за посетиоце,а у њеном склопу се налазе:
- Војни музеј
- Завод за заштиту споменика
- Народна опсерваторија
- Природњачки музеј
- црква Ружица
- црква свете Петке
- Победник
- Београдски зоолошки врт
У склопу тврђаве се стално изводе како мала археолошка истраживања,тако и конзерваторски и реконструкциони радови.
[уреди] Остаци римског каструма
Трагови римског каструма могу се данас у траговима видети у основи северног и западног бедема Горњег Града и чине их велики правилни тесаници.
[уреди] Остаци Деспотовог града
Најочуванији део некадашњег Деспотовог Београд представља североисточни део Горњег Града који чини:
- Деспотова капија са кулом поред које се могу видети остаци система два бедема који је опасивао Горњи Град
- Зиндан капија са цвингером(барбиканом)
Поред тога значајни остатак представља и цео источни бедем Горњег и Доњег Града са остацима Источне капије Доњег Града,као и северни бедем Горњег Града.
Недалеко од Дефтердареве капије се могу видети темељи улазне куле и бедема Деспотовог Града са стубовима носачима моста којим се некада улазило у њега.На падини између северног бедема Горњег Града и платоа Малог Града простиру су се остаци митрополијског двора у оквиру кога се налазила и црква посвећена Богоридици.
[уреди] Капије
- Стамбол капија (спољашња)
- Стамбол капија (унутрашња)
- Карађорђева капија
- Сахат капија
- Леополдова капија
- Зиндан капија
- Деспотова капија или Диздарева капија
- Дефтердерова капија
- Краљ капија или Западна капија
- Видин капија
- Мрачна капија
- Капија Карла VI погрешно називана Капија Еугена Савојског
- Корнарова капија - зазидана капија
[уреди] Куле
- Кула Небојша
- Кула Јакшића
- Кула Млинарица
- Деспотова кула
- Сахат кула
[уреди] Види још
- Жрнов
- Кула Сибињанин Јанка
- Дамад Али-пашино турбе у којем је сахрањен Дамад Али-паша
[уреди] Литература
- Александар Дероко, „Средњевековни градови у Србији,Црној Гори и Македонији“, Београд 1950.
- Александар Дероко, „Medieval Castles on the Danube“, Београд 1964. ((en))
- Група аутора, „Седам хиљада година Београда“ , Београд 1975.
[уреди] Спољашње везе
|
|
 |
|---|---|
Шанац  Бедем  Кула  Капија |
|
| Врсте тврђава Каструм - Каштел - Чардак - Паланка - Цитадела |
|
