Беране

Из пројекта Википедија

Грб града

Беране је град у Црној Гори, у Горњем Полимљу лежи између врхова Бјеласице на западу, Цмиљевице на истоку, Тивранске клисуре на сјеверу, због чега су у граду присутни сјеверни вјетрови, и Сутјеске и Превије на југу. Као што се види она је добро природно ограничена, сем на сјеверо-истоку гдје је преко Полице и Бихора низ мањих кречњачких узвишења, углавном планинским висовима. Беране има веома повољан саобраћајно географски положај, јер је магистралним путем повезан са Србијом, а преко Рожаја и Чакора са Косовом и Метохијом. Долином Лима је такође повезано магистралним путем са јузним дијелом Србије и југозападним дијелом БиХ, а од Бијелог Поља и зељезницом.

[уреди] Историја

У средњем вијеку подручје Берана је било познато као Будимиља. Било је од великог економског, религиозног политичког знајача у српској земљи Рашкој. Мноштво манастира и цркава у близини града свједоче о богатом духовном животу тадашњих Срба. U Beranama se nalazi zaduzbina Nemanjica. Berane je kao gradsko naselje formirano u drugoj polovini XIX vijeka, tačnije 1862. godine po zapovjedi turskog vojskovođe Husein-paše. On je naredio vojsci da se na lijevoj obali Lima, na mjestu gdje se danas nalazi bolnica, podigne kamena kasarna za potrebe vojne uprave. Naselje je počelo brzo da se širi, a na desnoj obali Lima nastalo je drugo naselje u podnožju brda Jasikovac, gdje su stanovali turski oficiri i činovnici sa brojnim ženama u haremima. Po tim haremima je dio varoši nazvan Hareme. O porijeklu naziva Berane postoje različita i podijeljena mišljena. Jedni smatraju da je još u XIV vijeku nastalo Beranselo, te da je od toga kasnije i gradsko naselje dobilo ime Berane. Po mišljenju prof.dr. Milisava Lutovca naziv Berane je nastalo od turske riječi Bir-hane, što u prijevodu znači jedna kuća. Berane je oslobođeno od turske vlasti 1912. godine.

Од јула 1949. до марта 1992. град је носио име Иванград, по Ивану Милутиновићу.

[уреди] Рељеф

Рељеф Беранске општине формиран је за вријеме тектонских процеса, од прије 50 милиона година у периоду званом Терцијер. Беранска котлина настала је спуштањем земљишта дуж тектонског расједа правцем југозапад-сјевероисток. Просијецањем Тивранске клисуре, Беранско језеро отекло је према Бијелом Пољу и послије тога створена је композитна долина ријеке Лим. За вријеме језерске фазе наталожила се огромна количина сендименталних стијена чији се трагови могу видјети у дијелу Тивранске клисуре.

[уреди] Геолошки састав котлине

У саставу Беранске котлине учествују старе палеозијске стијене, тријашки кречнјаци (Алпска орогенеза) и Језерски сендименти. Језерски сендименти се састоје из Конгомерата, разнобојних глина, угља и лапорца. Прорачунате резерве Мрког угља на основу досадашњег истраживања износе 170 милиона тона. Беранска котлина се пружа правцем сјевероисток-југозапад у дужини од 9 км, а ширина котлине је од 3-5 км. На десној страни Лима заступљен је рељеф у коме се смјењују заливске долине, заобљена узвишења, међу којима се истичу Јасиковац, Градац и Дапсићко брдо. Рељеф на лијевој обали Лима карактеришу 3 глацијелне терасе које се степенасто дижу: плато главне улице, берански аеродром и Црни врх.

[уреди] Климатске одлике

Беране са котлином има умјерено континенталну климу са јаким утицајима планинске климе. Мјерења метеролошких елемената врше су у Беранама од 1947. године, те климатски подаци одговарају само за градско насеље. На дну Беранске котлине температуре љети могу се попети до 35C° (26. јули 1953. године); зими температура се може спустити до -30C° (17. јануар 1985. године). Најхладнији мјесец у Беранама је јануар са средњном мјесечном температуром од -2C°, а најтоплији мјесец јули са средњом мјесечном температуром од 25,6C°. Средња годишња температура у Беранама је 9,4C°.

[уреди] Демографија

Према подацима Беране је 1872. године имало 410 кућа и 860 становника. 1962. године у градском насељу живјело је 10.600 становника. Већ 1965. године Беране је имало преко 12.000 становника, а 1972. године чак 19.000 становника. Може се закључити да је нагли развој индустрије и фабрика, од 1960-1970 године створило услове за јака миграциона кретања село-град, као што су "Рудник Мрког угља", фабрика целулозе и папира "Беранка", фабрика коже "Полимка", фабрика цигле и цријепа "Рудеш", фабрика кућних апарата "Обод" итд.

Према попису становништва из 2003. године, у граду живи 11.776 становника (у општини 35.068).

Становништво града разних година: