Берза
Из пројекта Википедија
Берза је физички и пословно организован простор, на коме се по строго утврђеним правилима тргује хартијама од вредности, новцем и страним средствима плаћања.
Берза је институција финансијског тржишта, али је и сама по себи финансијско тржиште. Берзе као институције организованог финансијског тржишта капитала, представљају самосталне организације које поседују сопствени пословни простор (зграду), чланство и пословна правила.
Иако берзе у промет не уносе своје хартије од вредности, нити саме купују и продају хартије од вредности, оне спадају у финансијске институције, али нису интермедијарне финансијске институције.
Садржај |
[уреди] Предмет трговања
Предмет трговања на берзи мора да буде типизиран и стандардизован како би био лако заменљив, и тиме трговина њиме једноставна, брза и ефикасна. Ово омогућава одсуство предмета трговања са места на ком се тргује.
[уреди] Чланови берзе
Чланови берзе су брокерско-дилерска друштва и овлашћене банке. Пријем у чланство берзе врши се на основу поднетог захтева и документације прописане актима берзе.
Берза је дужна да прими у чланство брокерско-дилерско друштво, односно овлашћену банку ако испуњавају услове за стицање својства члана берзе утврђене статутом берзе.
Берза не сме повредити принцип равноправности чланова берзе. Члан берзе је посебно дужан:
- да се придржава свих аката берзе,
- да савесно обавља послове на берзи,
- да не злоупотребљава информације које нису доступне свим учесницима на берзи,
- да о приспелом налогу клијента или о сопственом налогу одмах обавести берзу,
- да извршење налога одложи до истека рока који берза прописује својим правилима пословања,
- да писмено обавештава берзу о свакој промени својих овлашћења, права, обавеза и одговорности у правном промету, а нарочито о променама које се односе на услове на основу којих је стекао чланство на берзи, и
- да плаћа чланарину, провизију од закључених послова трговине хартијама од вредности на берзи и друге накнаде утврђене тарифником берзе.
[уреди] Правила трговања
Трговина се одвија по посебним правилима берзе, обично потврђеним од стране државне власти. На берзи се само закључују послови, док се испоруке и плаћања одвијају ван берзе.
Правила трговања на берзи израсла су из обичајног трговинског права и уобличавала су се заједно са постепеним настанком берзе током развоја тржишта и тржишних односа. Ова правила имају двоструку функцију:
- да обезбеде стандардизацију предмета трговине и самих правила трговања, и
- да пруже заштиту учесницима у трговању.
Правила уређују начин рада берзанских служби. Она су кодификована у зборнике под различитим називима.
[уреди] Врсте берзи
Полазећи од врсте берзанског материјала, берзе се могу поделити на робне берзе и финансијске берзе.
- На робним берзама се тргује различитим врстама роба (жито, кромпир, месо, кафа, нафта, обојени метали, неметали, памук, шећер, вуна, злато, калај, итд.)
- Финансијске берзе могу бити универзалне и специјализоване.
Универзалне берзе су оне берзе на којима се тргује хартијама од вредности, најчешће онима које представљају финансијске инструменте на тржишту капитала (власничким и дугорочним дужничким хартијама), али није искључено ни трговање краткорочним хартијама, затим новцем, девизама, финансијским дериватима (фјучерсима и опцијама) и златом.
На специјализованим берзама се тргује само одређеним берзанским материјалом. Оне могу бити берзе ефеката – ако се са њима купују и продају само дугорочне хартије од вредности, девизне берзе, берзе злата и племенитих метала, итд.
[уреди] Значај берзе
[уреди] Функција берзе
Кључна функција берзе је да обезбеди континуелно тржиште хартија од вредности по ценама које не одступају битно од оних по којима су претходно продате.
[уреди] Континуитет тржишта
Континуитет тржишта сматра се неопходним за очување ликвидности хартија од вредности без којих би се тешко могла привући средства инвеститора који у њих улажу. Континуитет тржишта смањује колебање цена хартија од вредности што даље повећава њихову ликвидност, односно способност конверзије у готовину путем продаје.
[уреди] Објављивање цене хартија од вредности
Берза утврђује и публикује цене хартија од вредности. Цене појединих хартија од вредности утврђују се на бази ефективне куповине и продаје, односно понуде и тражње конкретне хартије од вредности. Објављујући преглед цена различитих хартија од вредности и захтевајући да се финансијски извештаји предузећа која их емитују учине доступним јавности, берзе омогућавају постојећим и перспективним улагачима да процене ризик и рентабилност својих улагања и усмере их у складу са својим преференцијама према ризику и рентабилности.
[уреди] Дужности берзе
Берза је дужна да у свом пословању обезбеди:
- законито обављање трговине на берзи,
- заштиту интереса учесника на берзи,
- поштовање правила и стандарда берзе који се односе на понашање учесника учесника на берзи, и
- информације за јавност о свим чињеницама значајним за рад берзе.
[уреди] Берзе широм света
Данас су ретка тржишта на којима не делује бар једна берза. Најважнији берзански центри су Њујорк, Лондон, Токио, Франкфурт и Чикаго. Највећа је Њујоршка берза хартија од вредности.
На простору југоситочне Европе раде Београдска берза, Сарајевска, Бањалучка, Загребачка, Вараждинска, Љубљанска, Будимпештанска, Атинска, Бугарска, Македонска и Црногорска берза.
[уреди] Финансијски деривати
Финансијске иновације су донеле много нових финансијских инструмената, међу којима су опције, фјучерси, итд.
