Индија
Из пројекта Википедија
Координате: 21° 07' 32„ СГ Ш, 78° 18' 38“ ИГД
| Мото: Satyamēva Jayatē (Санскрит: Само Истина Побеђује) | |
| Химна: Jana-Gana-Mana | |
 |
|
| Главни град | Њу Делхи |
| Службени језик | Влада користи хинди и енглески, док су по уставу званична 23 језика: асамски, бенгалски, бодо, гуџарати, догри, енглески, канада, кашмири, конкани, маитхили, малајалам, манипури, марати, непалски, орија, панџаби, санскрит, сантали, синди, тамилски , телугу, урду, хинди |
| Председник: | Абдул Калам |
| Премијер: | Манмохан Синг |
| Независност: | 15. августа, 1947 |
| Површина | |
| - Укупно | 3.166.414 km² (7.) |
| - Вода (%) | 9,56 |
| Становништво | |
| - 2005. | 1.103.371.000 (2) |
| - Густина | 329/km² |
| Валута | Индијска рупија (100 паисеа) |
| Временска зона | UTC +5:30 |
| Интернет домен | .in |
| Позивни број | +91 |
Индија је држава у Азији. Главни град је Њу Делхи. Индија се налази у Јужној Азији и заузима њен највећи део, тако да се цела Јужна Азија често назива „Индијски потконтинент“.
Садржај |
[уреди] Географија
 |
За више информација погледајте Географија Индије. |
Индија се граничи се са Пакистаном на западу, на северу са Непалом, Кином и Бутаном и са Бангладешом и Мијанмаром на истоку. Она је седма по површини земља на свету.
Индијске обале, дуге преко 7000 километара, запљускују Арапско море и Бенгалски залив, што су делови Индијског океана. Јужни део Индије представља, по облику троугласта, висораван Декан. На северу су широке равнице сливова река Ганг и Брамапутра. Даље ка северу су планине Хималаји.
Услед огромне површине, Индија има разноврстан биљни и животињски свет, различите климатске услове и географске терене.
[уреди] Историја
|
За више информација погледајте Историја Индије. |
Своје име Индија дугује старом персијском називу реке Инд - Синду. По уставу, држава се може називати и по свом називу у хинди језику Барат (भारत). Неке групе, нарочито муслимани, користе назив Хиндустан.
Индија је имала значајну улогу у историји човечанства, јер је била место где се развијала једна од четири највеће старе цивилизације, центар великих трговинских путева и великих царевина. У њој су се развиле три велике религије - будизам, ламаизам и хиндуизам, а и ислам је оставио неизбрисив траг.
Цртежи из каменог доба на стенама у држави Мадја Прадеш су најстарији докази људске активности у Индији. Остатци првих насеља стари су 9000 година. Прва цивилизација у долини реке Инд, ведска цивилизација, имала је свој врхунац између година 2600 п.н.е и 1900 п.н.е. По неким теоријама, око 1500. п.н.е, аријевска племена су се из централне Азије преселила у Индију и преузела доминацију.
Од 6-ог века п.н.е., верске реформе доводе до процвата будизма и џанаизма. Хиндуизам се развија из ведске културе.
У првом миленијуму постојало је мноштво краљевина у Индији. Династија Маруја дала је будистичког владара Ашока, филозофа и реформатора, који за Индијце има готово митски статус. Династија Гупта је доминирала у периоду познатом као „Златно доба Индије“. Наука, уметност, литература, математика, астрономија и филозофија су све доживеле велики напредак под покровитељством ових владара.
Током другог миленијума нове ере, велики делови Индије потпадају под власт муслимана, прво Султаната у Делхију, а касније Могулског царства. Процењује се да је од 1000-1525 убијено 80 милиона Индуса.
У осамнаестом веку Индију је колонизовала Британска империја и прогласила Индијско царство 1877, под својим монархом као сувереном. Француска и Португал су задржале своје мање колонијалне испоставе. После дуге борбе за независност, под вођством Махатме Гандија, Џавахарлал Нехруа, и других, Индија је 1947. године постала независна држава.
[уреди] Друштво
Индија је друга земља по броју становника у свету јер у њој живи преко милијарду људи. У Индији постоји двадесет два званична језика који се говоре у различитим регионима. Међу њима су Хинди и Енглески језик, који су и службени језици државе. У Индији већина становника живи у веома оскудним условима (чак 70%). Индија се споро развијала и била је углавном пољопривредно оријентисана држава. Данас је постала место модерног бизниса и високе технологије. Од 1974. Индија се декларише као земља која има атомску бомбу.
[уреди] Државна управа
|
За више информација погледајте Индијске државе и територије. |
По уставу Индије, она је суверена, социјалистичка, секуларна и демократска република. Индија има федерално државно уређење са дводомним парламентом.
Административно, Индија се дели на двадесет и девет држава и шест територија. Све оне се даље деле на дистрикте.
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Суверене државе
Авганистан • Азербејџан1 • Бангладеш • Бахреин • Брунеј • Бутан • Вијетнам • Грузија1 • Египат3 • Израел • Индија • Индонезија2 • Ирак • Иран • Источни Тимор2 • Јапан • Јемен • Јерменија • Јордан • Јужна Кореја • Казахстан1 • Камбоџа • Катар • Народна Република Кина • Кипар • Киргизија • Кувајт • Лаос • Либан • Малдиви • Малезија • Мијанмар • Монголија • Непал • Оман • Пакистан • Русија1 • Саудијска Арабија • Северна Кореја • Сингапур • Сирија • Тајланд • Таџикистан • Туркменистан • Турска1 • Узбекистан • Уједињени Арапски Емирати • Филипини • Шри Ланка
Ентитети, зависне територије и непризнате државе
Акротири и Декелија • Република Кина (Тајван) • Макау • Нагорно-Карабах • Палестина • Хонгконг • Турска Република Северни Кипар
Напомене: (1) Делом у Европи; (2) делом у Океанији; (3) већим делом у Африци.
