Биотехнологија
Из пројекта Википедија
Биотехнологија представља примену биолошких активности за добијање неког производа или остваривање неког процеса. Она се дели на:
- традиционалну биотехнологију која обухвата оплемењивање биљака и домаћих животиња, коришћење микороорганизама за производњу хране и пића и др, прераду отпадних вода, производњу биогаса и сл.
- савремену биотехнологију у коју спадају:
- генетски инжењеринг
- клонирање
- инжињеринг ткива
Основно питање везано за савремену биотехнологију јесте како рационално искористити предности које она пружа, а да се при томе спрече потенцијалне негативне последице по човека и његову животну средину.
[уреди] Техника клонирања
Клонирање је поступак стварања генетички идентичних копија неког организма. Сам процес клонирања је следећи: из организма даваоца узима се соматска ћелија и спаја се са неоплођеном јајном ћелијом примаоца којој је уклоњено једро. После спајања две ћелије долази до развића ембриона који се имплантира у материцу сурогат - мајке, где се даље нормално развија. Потомак је генетички исти као организам даваоца.
Први пример клонирања сисара била је овца Доли, 1997.г.(У пројекту клонирања овце Доли од 277 покушаја клонирања успео је само један.)
Саопштени су и подаци о успешном клонирању различитих врста животиња (нпр. миша, мачке). Клонирање је, наводно, успешно примењено и код човека. (Може се клонирати и ген поступцима који су описани у генетски инжењеринг.) Постоје две основне врсте клонирања:
- репродуктивно и
- терапеутско.
Репродуктивно клонирање има за циљ стварање нове јединке, а терапеутским клонирањем се производе ћелије којим би се лечиле болести (нпр. парализа, дијабетес и др.)
Пример природног клонирања јесу једнојајни близанци.
Осим горе описаног правог клонирања, може се споменути још и трансгенеза. Трансгенеза означава пренос једног или више гена из ДНК једног организма у ДНК примаоца. Пренос гена може се извести и између различитих врста, а таква животиња (биљка) се назива трансгена. Најпознатији примери прве генерације трансгених биљака које су отпорне на штетне инсекте ( садрже трансген из бактерије који им даје способност синтезе отрова ефикасног против инсеката) или хербициде. У другу генерацију спадају биљке којима је побољшан квалитет – промењен састав масти, обогаћене су витаминима и др.
[уреди] Спољашње везе
- BioNet Škola
- Portal za biotehnologiju
- Cytology and Genetics - журнал "Цитологија и Генетика"
| Типови | Главне области технологије | измени |
|---|---|---|
| Примењене науке | Чување енергије | Рачунарство | Електроника | Роботика | Енергетика | Металургија | Микротехнологија | Нанотехнологија | Нуклеарна технологија | |
| Атлетика и рекреација | Кампинг | Игралиште | Спортови | Спортска опрема | |
| Уметност и језик | Комуникација | Графика | Музика | Визуелна технологија | |
| Бизнис/информација | Грађевинарство | Информациона технологија | Производња | Машинство | Рударство | Телекомуникације | |
| Одбрана | Бомба | Оружје и Муниција | Војна технологија | |
| Кућно/станарско | Кућни уређаји | Кућна технологија | Храна | |
| Инжењерство | Биоинжењеринг | Биохемијско инжењерство | Хемијско инжењерство | Цивилно инжењерство | Електротехничко инжењерство | Машинско инжењерство | Софтверскo инжењерство | Пољопривредно инжењерство | Рачунарско инжењерство | |
| Здравље | Биомедицинско инжењерство | Биотехнологија | Медицинска технологија | Фармакологија | |
| Путовање и трговина | Астронаутика | Астронаутичка индустрија | Астронаутичко инжењерство | Моторна возила | Астронаутичка технологија | Транспорт | Космодром | |
