Трговина
Из пројекта Википедија
Трговина је процес размене робе и/или услуга. Назив потиче од словенске речи трг, по некима од грчке речи тргос што би у преводу значило превара.
Трговина није једини носилац робног промета, којим се такође баве и сами произвођачи, а донекле и сами потрошачи (потрошачко задругарство).
Трговина, као посебна привредна делатност, има задатак да својим посредовањем у промету организује редовну размену између производње и потрошње. Својом активношћу она треба да обезбеди понуду робе и услуга у количинама и асортиману које тржиште тражи, у време када се тражи и по ценама и другим условима које су купци спремни да прихвате.
Крајем 19. и почетком 20. века у литаратури су егзистирала два појам трговине.[1] Први појам се везује за енглеске и француске економисте који су полазили од социјално-економских функција трговине, а други за немачку комерцијално-правну школу коју су привлачиоли правни односно приватно-економски елементи (куповина и продаја робе у циљу постизања добити).
Садржај |
[уреди] Историја
 |
За више информација погледајте Историја трговине. |
Верује се да се трговина одвијала током већег дела људске историје. Постоје докази о трампи обсидијана (вулканског стакла) и кремена у каменом добу. Материјалима кориштеним за прављење накита трговало се у Египту још 3000. године пне. Дуге трговачке руте појавиле су се у трећем миленијуму пне., када су Сумери у Месопотамији трговали са Харапан цивилизацијама. Феничани су били чувени поморски трговци, који су путовали широм Медитерана, као и на север чак до Британије у потрази за изворима калаја за производњу бронзе. У ту сврху они су основали трговачке колоније које су Грци називали Емпорије.
Од настанка грчке цивилизације па све до пада римског царства у 5. веку, уносна трговина је доносила вредне зачине у Европу са далеког истока, укључујући и Кину. Римска трговина омогућила је царству да се развије и траје. Такође пространо царство створило је стабилну и сигурну транспортну мрежу која је омогућила превоз робе без превеликог страха од пирата.
Пад римског царства, и наступајуће мрачно доба донели су несигурност у Западну Европу и скори колапс трговачке мреже. Па ипак некаква трговина се ипак одвијала. Па тако, Редханити, средњовековни еснаф или група (тачно значење речи није познато) јеврејских трговаца трговала је између хришћана из Европе и муслимана са Блиског Истока. Од 8. до 11. века, Викинзи су трговали на својим путовањима од Скандинавије до Западне Европе. Ханзеатска лига је била савез трговачких градова који је држао монопол на већим делом Северне Европе и Балтика, од 11. до 17. века.
Васко де Гама поново је покренуо европску трговину зачинима 1498 године. Пре него што је он опловио Африку, прилив зачина у Европу контролисале су исламске силе, нарочито Египат. Трговина зачинима била је од пресудног економског значаја и представљала је подстицај за Доба Истраживања. Зачини донесени у Европу из далеких земаља били су једна од највреднијих роба.
У 16. веку, Холандија је била центар слободне трговине, не намећући некаква ограничења размени, и заговарајући слободан проток роба.
Трговином у Источним Индима у 16. веку доминирао је Португал, у 17. веку Холандија, а у 18. веку Британија.
Адам Смит објавио је 1776 године рад An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations у ком је критиковао Меркантилизам, и сматрао да економска специјализација може користити народима колико и компанијама.
С обзиром да је подела рада била ограничена величином тржишта, сматрао је да државе са приступом већем тржишту могу боље извршити поделу рада и тако постати продуктивније.
Такође рационализовање контроле увоза и извоза називао је наивношћу, која штети трговачкој држави на рачун појединих индустрија.
Холандска Источно Индијска Компанија, некада највећа светска компанија, банкротирала је 1799 године, делом и због нарастајуће конкурентске слободне трговине.
Давид Рикардо, Џејмс Мил и Роберт Торенс, показали су 1817. године може користити слабим колико и индустријски јаким државама, у чувеној теорији компаративних предности.
Џон Стјуарт Мил доказао је да држава са монополом у одређивању цена на међународном тржишту може манипулисати условима трговања кроз увођење тарифа, а да одговор на ово може бити реципроцитет у трговинској политици. Рикардо и други су ово сугерисали и раније. И то је узето као доказ против универзалне доктрине о слободној трговини, јер је веровано да ће већи део економског вишка у трговини припасти држави која следи реципрочну', него политику слободне трговине.
Ово је, након неколико година, пратио сценарио о младим индустријама који је развио Мил у својој Новој Теорији Трговине залажући се за теорију по којој влада има обавезу да штити младе индустрије, мада само у кратком временском периоду који им је потребан да се развију до пуног капацитета. Ово је постала званична политика у многим државама које су покушавале да се индустријализују и надмаше енглеске извознике.
Велика депресија представљала је велику економску рецесију, која је трајала од 1929 године па до краја 1930-тих. Током овог периода дошло је до великог пада у трговини и другим економским индикаторима.
Изостанак слободне трговине сматран је за главни узрок депресије. Тек током Другог Светског Рата рецесија се завршила у САД-у. Такође током рата, 1944. године, 44 државе потписале су Бретон Вудски споразум, намењен смањењу националних трговинских баријера, како би се избегла депресија. Споразум је поставио правила и институције у циљу регулисања међународне политичке економије: Међународни Монетарни Фонд и Међународну Банку за Обнову и Развој (касније подељену на Светску Банку и Банку за Међународна Поравњања). Институције су са радом почеле 1946. године након што је довољан број држава ратификовао споразум. А 1947. године, 23 државе потписале су Општи споразум о тарифама и трговини у циљу промовисања слободне трговине.
Слободна трговина развила се још више крајем 20-тог века и почетком 2000-тих:
- 1992 Европска Унија подигла је забрану на унутрашњи слободан проток робе и радне снаге.
- НАФТА је кренула са радом 1. јануара 1994.
- 1994 ГАТТ-ов Споразум из Маракеша поставио је оквире за стварање СТО -а.
- 1. јануара 1995. основана је СТО у циљу олакшања слободне трговине, заговарајући обострани статус најповлашћеније нације међу свим потписницама.
- 2005. године, потписан је Централно Амерички Споразум о слободној трговини; који је укључивао САД и Доминиканску Републику
[уреди] Развој новца
|
За више информација погледајте Историја новца. |
Први примери новца били су предмети који су имали сопствену вредност. Ово се назива робни новац и укључује било коју опште распрострањену робу са сопственом вредности. Историјски примери укључују свиње, ретке морске шкољке, китове зубе, и стоку. У средњевековном Ираку, хлеб је кориштен као рани облик новца, а у Мексику под Монтезумином влашћу зрна какаа су кориштена као новац. [1]
Валута је уведена као стандардизовани новац како би се олакшала већа размена роба и услуга. Овај први стадијум развоја новца, где су метали су кориштени за представљање ускладиштене вредности, а симболи за представљање роба, чинио је основу трговине основу трговине у Плодном Луку преко 1500 година.
Нумизматичари имају примере новчића из најранијих цивилизација, иако су то у почетку били необележени грумени вредних метала.
Древна Спарта је ковала новац од гвожђа како би одвратила своје грађане од међународне трговине.
Систем робног новца у многим случајевима развио се у систем репрезентативног новца. У овом систему материјал од ког је направљен има веома малу сопствену вредност, али постиже значајну тржишну вредност кроз реткост или контролисану набавку.
[уреди] Међународна трговина
|
За више информација погледајте Међународна трговина. |
Међународна трговина представља размену робе и услуга преко државних граница. У већини земаља чини значајан део БДП-а. Иако је међународна трговина била присутна током историје, њен економски, социјални и политички значај се повећао у задњих неколико векова, углавном због индустријализације, развоја транспорта, глобализације и мултинационалних корпорација. У ствари, растућа међународна трговина је оно што се углавном подразумева под појмом глобализација.
Емпиријски докази о успеху трговине могу се видети у контрасту између држава као Јужна Кореја, која је прихватила политику извозно оријентисане индустрализације, и Индије, која је историјски имала затворенију политику (иако је од 2005. године почела да се отвара). Јужна Кореја је, према економским стандардима, прошла много боље од Индије у задњих 50 година, мада је њен успех делом резултат ефективних државних институција.
Трговинске санкције против појединих држава могу се увести, како би се та држава казнила због неког потеза. Ембарго, оштрији облик наметнуте изолације, је блокада целокупне трговине једне државе од стране друге. Нпр, амерички ембарго против Куби траје већ 40 година.
Премда углавном има мало трговинских рестрикција међу државама, међународна трговина је обично регулисана владиним квотама, и често опорезована тарифама. Тарифе се обично уводе на увозну робу, али државе могу применити и извозне тарифе или субвенције. Све ове мере се називају трговачким баријерама.
Покрет слободне трговине, промовише употребу радних, еколошких и социјалних стандарда у производњи роба, нарочито оних које се извозе из земаља трећег и другог света у земље првог света.
|
трговини, подаци СТО-а, 2004 |
||||
| Ранг | Држава | Вредност мл US$ |
Удео % | годишњи % промена |
| 1 |  Сједињене Америчке Државе |
1525,5 | 16,1 | 17 |
| 2 |  Немачка |
716,9 | 7,6 | 19 |
| 3 |  НР Кина |
561,2 | 5,9 | 36 |
| 4 |  Француска |
465,5 | 4,9 | 17 |
| 5 |  Уједињено Краљевство |
463,5 | 4,9 | 18 |
| 6 |  Јапан |
454,5 | 4,8 | 19 |
| 7 |  Италија |
351,0 | 3,7 | 18 |
| 8 |  Холандија |
319,3 | 3,4 | 21 |
| 9 |  Белгија |
285,5 | 3,0 | 22 |
| 10 |  Канада |
279,8 | 2,9 | 14 |
|
трговини, подаци СТО-а, 2004 |
||||
| Ранг | Држава | Вредност мл US$ |
Удео % | годишњи % промена |
| 1 | Немачка |
912,3 | 10,0 | 21 |
| 2 | Сједињене Америчке Државе |
818,8 | 8,9 | 13 |
| 3 | НР Кина |
593,3 | 6,5 | 35 |
| 4 | Јапан |
565,8 | 6,2 | 20 |
| 5 | Француска |
448,7 | 4,9 | 14 |
| 6 | Холандија |
358,2 | 3,9 | 21 |
| 7 | Италија |
349,2 | 3,8 | 17 |
| 8 | Уједињено Краљевство |
346,9 | 3,8 | 13 |
| 9 | Канада |
316,5 | 3,5 | 16 |
| 10 | Белгија |
306,5 | 3,3 | 20 |
Увозне компаније се могу добровољно придржавати стандарда или им они могу бити наметнути од стране државе кроз комбинацију радног и трговинског закона.
[уреди] Организација
Обрасци организације и администрирања трговине укључују:
- Државну контролу - трговина централно контролисана државним планом.
- Законе који регулишу трговину као што су закон о трговини, тарифе, подршка интелектуалној својини.
- Еснафска контрола - трговина контрролисана од стране приватних пословних асоцијација које имају или de facto или с државном дозволом право да искључе улазак нових учесника.
- У данашње време, у многим државама особа се не може бавити инжењерством, правом, медицином, радити у образовању или полицији уколико нема диплому факултета или одговарајућу лиценцу.
- Слободну иницијативу - трговина без значајније државне контроле; учесници на тржишту се укључују у трговину на основу сопствене процене ризика и добити, и могу ући или напустити тржиште релативно неометано.
- Инфраструктуру - као подршку трговини као што су банкарство и берза.
- Технологију - као подршку трговини као што су електронска трговина и аутомати.
[уреди] Међународне организације
- Европска Заједница
- ГАТТ = Општи споразум о тарифама и трговини
- Г8
- ММФ = Међународни Монетарни Фонд
- ОПЕК = Организација земаља извозница нафте
[уреди] Слободне царинске зоне
- Организације слободне трговине или слободне царинске зоне
- Европска асоцијација слободне трговине
- Слободне царинске зоне Америка
- NAFTA = Споразум о Слободној Трговини у Северној Америци
- Јужно Америчка Заједница Држава
[уреди] United Nations umbrella
- УНКТП = Конференција Уједињених Нација о трговини и развоју
- СТО = Светска Трговинска Организација
[уреди] Види још
[уреди] Референце
- ^ Опширније о томе види др Мијо Мирковић, Трговина и унутрашња трговинска политика, Геце Кона, Београд 1931. г. стр. 1-6.
[уреди] Спољашње везе
| Типови | Главне области технологије | измени |
|---|---|---|
| Примењене науке | Чување енергије | Рачунарство | Електроника | Роботика | Енергетика | Металургија | Микротехнологија | Нанотехнологија | Нуклеарна технологија | |
| Атлетика и рекреација | Кампинг | Игралиште | Спортови | Спортска опрема | |
| Уметност и језик | Комуникација | Графика | Музика | Визуелна технологија | |
| Бизнис/информација | Грађевинарство | Информациона технологија | Производња | Машинство | Рударство | Телекомуникације | |
| Одбрана | Бомба | Оружје и Муниција | Војна технологија | |
| Кућно/станарско | Кућни уређаји | Кућна технологија | Храна | |
| Инжењерство | Биоинжењеринг | Биохемијско инжењерство | Хемијско инжењерство | Цивилно инжењерство | Електротехничко инжењерство | Машинско инжењерство | Софтверскo инжењерство | Пољопривредно инжењерство | Рачунарско инжењерство | |
| Здравље | Биомедицинско инжењерство | Биотехнологија | Медицинска технологија | Фармакологија | |
| Путовање и трговина | Астронаутика | Астронаутичка индустрија | Астронаутичко инжењерство | Моторна возила | Астронаутичка технологија | Транспорт | Космодром | |
