Битка код Биле Хоре
Из пројекта Википедија
Координате: 50,083° СГ Ш, 14,332° ИГД
Битка код Биле Хоре | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Тридесетогодишњи рат | |||||||||||||
![]() Битка код Биле Хоре |
|||||||||||||
|
|||||||||||||
Сукобљене стране | |||||||||||||
Бохемија | Свето Римско Царство Католички савез Шпанија |
||||||||||||
Заповедници | |||||||||||||
Христијан Анхалт | Карел Буквуа Јохан Церклас Тили |
||||||||||||
Јачина | |||||||||||||
10.000 пешака 11.000 коњаника |
18.500 пешака 6.500 коњаника |
||||||||||||
Губици | |||||||||||||
5.000 мртвих или рањених | 700 мртвих или рањених | ||||||||||||
{{{подаци}}} |
Битка код Биле Хоре или Битка код Беле Горе одиграла се 8. новембра 1620. и представљала је одлучну битку на почетку Тридестогодишњег рата. Комбиниране царске и католичке снаге нанеле су тежак пораз војсци бохемских протестаната и плаћеника. Та битка је представљала крај бохемске фазе Тридесетогодишњег рата.
[уреди] Увод
У почетку се побуна протестаната у Бохемији одлично ширила. Успели су изаћи из политичке изолације избором Фридриха V Палатинског за краља Бохемије. Када је Максимилијан I Баварски регрупирао снаге Католичког савеза протестанти су се нашли у невољама. Војску Католичког савеза је предводио Јохан Церклас Тили. Царска и католичка војска су кренуле према Прагу да угуше побуну.
[уреди] Битка
Чешки комадант Христијан Анхалт је сакупио своју војску и припремио је на обронвима брда Биле Хоре, блокирајући пролаз према Прагу. Војска је заузела добру обрамбену позицију. На десном боку је био замак, а на левом је био поток и бара.
Према неким извештајима један католички монах је показао католичкој војсци светогрђе које су наводно протестанти направили према слици Девице Марије. Тиме је католичка војска била припремљена за борбу.
Генерал Тили је добро осмотрио непријатељске положаје и послао је своје добро трениране војнике преко моста да пређу поток. За само два сата тешке борбе они су се пробили кроз протестантски центар, што је одлучило битку.
[уреди] Последице
Пошто је чешка војска била потучена генерал Тили улази у Праг и потпуно слама побуну. Краљ Фридрих V Палатински је био принуђен да побегне из земље. На прашком старом градском тргу смакнуто је 27 племића, вођа побуне. Осим тога ту је побијен велики број обичног света, који је учествовао у побуни.
Слобода вере у Бохемији (Чешкој) је укинута, а протестанти су побегли или су били протерани, ако нису хтели да пређу на католичку веру. Шпанска војска је заузела Рајнски Палатинат у Немачкој, који је претходно припадао Фридриху V Палатинском. Када је изгледало да ће протестантизам бити прегажен, у сукоб улази Данска.