Бокс

Из пројекта Википедија

Професионални бокс меч: Рикардо Домингез (лево) против Рафаела Ортиза (десно)

Бокс, или племенита вештина (омиљено име међу његовим љубитељима), је спорт и борилачка вештина у којем два учесника сличне тежине ударају један другог својим песницама у току серије троминутних интервала који се зову "рунде". И у аматерском и у професионалном боксу такмичари, који се називају "боксери" или борци, избегавају ударце свога противника, истовремено покушавајући да они њему задају ударац. Бодови се добијају за чист, чврст ударац (спољном страном скупљене шаке) у дозвољену област предње стране противниковог тела изнад појаса, при чему се ударци у главу и торзо посебно вреднују и цене. Борац који добије више бодова после предвиђеног броја рунди проглашава се победником. Победа се такође може стећи ако се противник обори на под ринга и не успе да се подигне док судија у рингу не изброји до десет (нокаут или КО) или ако је противник исувише повређен да би наставио борбу (технички нокаут или ТКО). При бележењу постигнутих резултата у каријери технички нокаути се броје као нокаути и убрајају у укупан број нокаута које је неки боксер постигао. Технички нокаут може да се деси у било којем тренутку меча.

[уреди] Кратка историја бокса

Кроз историју су борбе двоје људи песницама ради доказивања премоћи и снаге познате од самих почетака цивилизације. Правила су се при томе битно мењала, од начина и трајања борбе, коришћења рукавица, начина суђења итд. Често су те борбе биле бруталне па чак и смртоносне.

Још далеке 688 год. п.н.е. уведен је у такмичење на Олимпијским играма у оквиру панкратиона (мешавине рвања и бокса). Код старих Римљана песничење или шакање била је једна од дисциплина у гладијаторским борбама (шаке су биле омотане кожним кајишима с металним шиљцима). У средњем веку спомиње се као вештина самоодбране. У новије доба појављује се у Енглеској, а за оснивача се сматра Џемс Флаг 1719 године. Борбе голим рукама вођене су све до 1889, а последњи шампион је био Американац Џон Саливен. После су уведене борбе само у рукавицама. Међународни боксерски савез за професионалце основан је 1911 год а за аматере 1920. Победници на Олимпијским играма се сматрају аматерским првацима света.

Прва боксерска правила новијег доба потичу из Лондона, где је су у 18. веку забележена правила која су дефинисала простор за борбу, забрањивала ударце главом, те ударце испод појаса и сл. Године 1867. је IX. Маркиз од Квинсберија објавио систематизована правила борбе по угледу на та Лондонска правила, те се данас та 'Квинсбери' правила сматрају првим службеним боксерским правилима. Та су правила прописала трајања рунде од три минуте, прописала величину ринга, забранила ударце испод појаса и друге неспортске ударце, те донела главнину правила која важе и данас у боксерском свету.

Данас разликујемо два основна правца бокса: аматерски (често називан и олимпијски) бокс који се практикује на олимпијским играма, те професионални бокс, којим управља неколико различитих боксерских федерација. Свака федерација поставља своја специфична правила везана уз рангирање боксера и начине освајања титуле првака, иако су сама боксерска правила у основи врло слична или чак идентична.

[уреди] Боксерска опрема

Основна боксерска опрема су боксерске рукавице и бандаже за руке. Бандаже су завоји којима се облаже шака да се учврсте кости и спречи озледа приликом удараца, а рукавице делом амортизују ударац и спречавају озледе као што су огреботине и сл. Рукавице имају прописану тежину за такмичења по правилима поједине боксерске федерације.

Борба се одвија у ограђеном рингу, прописане величине зависно о федерацији. Боксери у аматерском боксу морају бити одевени у спортски дрес, те носити боксерску заштитну кацигу, која има функцију спречавања јачих озледа. Ипак, кацига не штити од чињенице да је приликом ударца мозак удареног боксера изложен контузији, односно ударању о стијенке лобање због потреса главе. Такође, кацига не штити браду боксера која је исто изложена директним ударцима. Боксери у професионалном боксу не носе кациге, нити морају имати дрес на горњем диелу тела, већ су најчешће изнад појаса голи.