Борислав Пекић
Из пројекта Википедија
| Борислав Пекић | |
|---|---|
 Фотографија Борислава Пекића |
|
| рођен: | 4. фебруар, 1930. Подгорица |
| преминуo: | 2. јул, 1992. Лондон |
Борислав Пекић (1930-1992) један је од најзначајнијих српских књижевника 20. века, романсијер, драмски писац и филмски сценариста. Родио се у Подгорици, а школовао у Београду. Пре него што се јавио у српској књижевности повешћу Време чуда (1965) и одмах био запажен, пет година је издржавао казну затвора у КПД Сремска Митровица и КПД Ниш, као припадник СДОЈ-a. После помиловања (био је осуђен на петнаест година) студирао је експерименталну психологију на Филозофском факултету у Београду а затим је био драматург и филмски сценариста (1958-1964). Према његовом тексту Здравко Велимировић је режирао филм Дан четрнаести, који је био у званичном програму фестивала у Кану (1961). Од 1971. до смрти живео је и радио у Лондону.
Један је од тринаест интелектуалаца који су 1989. године после 45 година обновили рад Демократске Странке. 1991. године био је кандидат Демократске странке за народног посланика у Скупштини Републике Србије у београдској општини Раковица, међутим, победио је његов противкандидат Војислав Шешељ. 1992. године био је један од оснивача Демократске странке.
Био је члан Крунског савета и постхумно је одликован од стране Престолонаследника Александра.
[уреди] Библиографија
После Времена чуда Пекић је написао низ књижевних дела: портрет Ходочашће Арсенија Његована (1970), новеле Успење и суноврат Икара Губелкијана (1975) и Одбрана и последњи дани (1977), сотију Како упокојити вампира (1977), седмотомни роман Златно руно (1978-1986), роман са елементима трилера Беснило (1983), двотомни епос Атлантида (1988), романе 1999 (1984) и Године које су појели скакавци (1984), збирку готских прича Нови Јерусалим (1988), књиге есеја Сентиментална повест британског царства (1992) и Одмор од историје (1993) три књиге писама (Писма из туђине, Нова писма из туђине и Последња писма из туђине)... Аутор је и тридесетак драмских дела за позориште, радио и телевизију. Велики успех на сцени имала је његова комедија Генерали или сродство по оружју (1972)...
