Босна
Из пројекта Википедија
- За остале употребе, погледајте Босна (вишезначна одредница).
Српске области на Балкану |
У Приморју |
У Залеђу |
Босна је географска област на Балканском полуострву око истоимене реке и северни део Босне и Херцеговине. Населили су је Срби, а у раном средњем веку се налазила у саставу тзв. првобитне Србије под Властимировићима, да би затим као самостална српска област свој врхунац достигла под Твртком I који се проглашава краљем Срба и Босне. Првобитно је обухватала само област око горњег тока истоимене реке и слив Лашве до Криваје, док се данас под термином Босна подразумева много шира област која обухвата северни део Босне и Херцеговине са вододелницом Црног и Јадранског мора као њеном грубо повученом јужном границом.
[уреди] Прошлост Босне
![]() |
За више информација погледајте Историја Босне и Херцеговине. |
При крају словенског насељавања Балканског полуострва Босну према речима византијског цара Константина Порфирогенита насељавају Срби и она се налази у склопу тзв. првобитне Србије.Средином IX века Властимир(око 850-862) ствара прву српску државу која је обухватала и Босну. После погибије Часлава Клонимировића(931-око 960) и слома прве српске државе у другој половини X века,Босна потпада под византијску власт,а нешто касније улази у састав Македонског царства које је створио Самуило крајем X века,да би се затим поново нашла у оквиру Византије. Зетски краљ Константин Бодин(1081-1101) осваја после 1081.године Босну и она улази у састав прве српске краљевине коју је основао његов отац Михаило(1050-1081) 1077.године.Током сукоба који су захватили краљевину Зету у првој половини XII века Босна се издваја у самосталну област којом крајем тог века управља бан Кулин(пре 1180-1204) током чије владавине се у њој проширује богумилство и ствара се тзв. Црква Босанска.
Власт банова Босне се у XIV веку шири и на Захумље(будућу Херцеговину),да би свој врхунац Босна достигла 1377.године када је Твртко I Котроманић(1353-1391) уздиже на ранг краљевине,а себе овенчава за краља Срба и Босне.Током прве половине XV века краљевину Босну потресају сукоби између краљева и властеле,међу којом се издвајају Косаче и Павловићи, око власти.У сукобе се укључују и краљевина Мађарска и Османлије са освајачким претензија,а до коначног слома краљевине Босне долази 1463.године када Османлије у Кључу погубљују последњег српског деспота и краља Стефана Томашевића(1461-1463).
Босна остаје под османлијском окупацијом током четири века и у том периоду је локално становништво изложено јаком процесу исламизације и угњетавања.После тзв. Невесињске пушке и великог устанка који су подигли Срби јула 1875.године, Босна са Херцеговином бива 1878.године додељена Аустроугарској на тридесет година.По истеку тог рока Аустроугарска 1908.године извршава анексију Босне и Херцеговине,што заоштрава односе како локалног српског живља,тако и краљевине Србије са окупатором.Припадници Младе Босне организују 1914.године атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда који је циљано изабрао највећи српски празник Видовдан за посету Босни.Том приликом Гаврило Принцип га убија,што ће Аустроугарска искористити за објаву рата краљевини Србији и почетак првог светског рата.
По окончању рата,Босна улази у састав краљевине Срба,Хрвата и Словенаца.Током другог светског рата она улази у састав усташке НДХ и на њеном простору се воде најжешће борбе партизана против немачких окупатора и домаћих издајника,док су на двема седницама АВНОЈа у Бихаћу и Јајцу створени темељи Југославије као републике(ДФЈ,ФНРЈ,СФРЈ).После рата Босна је са Херцеговином сачињавала једну од шест република социјалистичке Југославије.
После референдума који су организовали католички(Хрвати) и исламски(тзв. Бошњаци) становници СР Босна и Херцеговина 06.04.1992.године проглашена је њена независност од СФРЈ.Као одговор на то православни(Срби) становници СР Босна и Херцеговина прогласили су тзв. Републику Српску и њено отцепљење од Босне и Херцеговине чиме је и формално отпочео рат.Ратна дејства у која су се укључивали директно или индиректно република Хрватска и НАТО пакт са једне односно СРЈ са друге стране окончан је 1995.године дејтонским мировним уговором који је потписан у Паризу.Њиме је створена Босна и Херцеговина која се политички састоји од два ентитета:
- Федерација Босна и Херцеговина са 51% територије
- Република Српска са 49% територије
односно географски састоји од:
- Босне (око 42.000 km²) односно око 82% територије
- Херцеговине (око 9.100 km²) односно око 18% територије
[уреди] Географија Босне
![]() |
За више информација погледајте Географија Босне и Херцеговине. |