Ботош
Из пројекта Википедија
Ботош (мађ. Bótos, румунски: Boka, нем. Botosch) је село у Банату, у Војводини, у општини Зрењанин, 30 km од Зрењанина. Према последњем попису из 2002. године Ботош има 2.148 становника а већину становништва чине Срби.
Ботош је једно од најпознатијих села у овом пределу око реке Тамиш. Ботош има добре привредне и економски погодне везе са осталим околним местима, исто као и са Зрењанином.
Садржај |
[уреди] Историја
У Ботошу је живео и трагове оставио још неолитски човек. Овде су јездили многи народи у праисторији, првим вековима историје, па све до дана данашњег. Смењивали се народи, преплитали обичаји, култура, од њихових сукоба одзвањали су простори.
Ботос није увек био на месту где се данас налази. Село је било смештено на самој обали Тамиша на месту званом Талађ, који сада чини један рејон великог Ботоша. С обзиром на то да је ово врло старо насеље, његови први становници су своју насеобину подигли поред реке, да би имали питке воде, па је тако Ботош подигнут тик уз Тамиш. Ботош је, нема сумње, веома старо словенско насеље. У писаним споменицама Ботош се помиње под овим именом још 1347. године, према подацима у „Крушевачком поменику“. Тада је припадало ковинској жупанији која је била саставни део Угарске територије. Било је чисто српско насеље, чији су становници били православне вере. Међутим, локалитет села је био настањен још између 3000. - 2000. године пре нове ере, и припада Винчанској групи, то доказују бројни археолошки налази, пронађени на овом локалитету.
Нажалост, не мозе се поуздано доћи до података о томе како је село добило име. Постоји више верзија, легенди, од којих се двема донекле може поклонити поверење. По једној легенди, у некада малом селу крај Тамиша живела су два брата, Тоша и Јоца. Између браће је дошло до свађе. Јоца је потегао нож и убио Тошу, тј. убо Тошу. Спајањем ове две речи „убо“ и „Тошу“, добијено је име села, чији су родоначелници Јоца и Тоша.
Друга верзија је, међутим, много вероватнија. Село се налазило непосредно поред реке, било богато водом и плављено. Пошто већина других села то нису била, они су ово насеље због обиља воде назвали Бодош. На једној од првих карата Баната коју је израдио Клаудије Мерси, гувернер Баната, и извршио попис становништва 1719. године Ботош се води као Водош. Трансформацијом „в“ у „б“ добијено је име Бодош, које је временом претворено у Ботош. Већ и само помен села Ботош још 1347. године довољно је сведочанство о дубокој старости и великој традицији овог насеља.
[уреди] Демографија
Последњих година, услед опадања наталитета и миграције становништва у правцу село-град број становника опада. Још од првог помена 1347. године већински становници Ботоша су били Срби, православне вере. Данас, 85% становниства су Срби, осталих 15% чине Мађари, Румуни, Словаци, Роми и други.
[уреди] Кретање броја становника
[уреди] Привреда
У свом привредном секрету Ботош садржи велику површину обрадивог земљишта. У Ботошу се налази велика фарма животиња – два велика ботошка имања. Ботошани су одвајкада били познати пољопривредници. Томе сведоче и одлични приноси биљака које се овде узгајају, а то су између осталог: кукуруз, сунцокрет, пшеница, као и кромпир, лук, пасуљ итд. Такође је и сточарство на завидном нивоу, као и воћарство и виноградарство.
Иначе село има велики атар од око 7.000 хектара земље (углавном 1. класе), од чега највише заузимају њиве-оранице, а ту су и ливаде и пашњаци, као и воћњаци и виногради. Мора се напоменути и да су мештани такође познати и као добри аласи, јер прилика Тамиша им омогућава и тај ресурс - и много добрих шарана.
[уреди] Црква у Ботошу
Из периода између 1768. и 1770. године потиче стара богомоља, о чијем настанку нема писаних докумената. Црква Рођења Светог Јована Претече, у народу позната као „Намастир“ – јединственог изгледа и заштићених вредности. Црква у центру села је скромна једнобродна грађевина, без кубета, са правоугаоном основом. Зидови су дебели 75 cm. Подигнута је после 1783. године. Освећење храма извршио је исте године епископ Софроније Кириловић, о чему сведочи грамада која се налази у цркви на месту проскомидије. Иконостас је живописао Стеван Пантелић 1867. године.
[уреди] Школа у Ботошу
Први запис о школи у Ботошу потиче из 1804. године. Трговац Буковале је поклонио зграду селу за школу. Нова школа почела је да се зида 1. октобра 1988. године, а завршена тек у октобру 2003. године. У току су завршни радови на спортској хали која је придружена новој школи.
[уреди] Манифестације
Ботош је врло живо и активно село у којем се током године збивају многе манифестације, приредбе и концерти – како у организацији месне заједнице тако и у организацији основне школе. Све се то углавном одржава у дому културе која поседује велику биоскопску салу. Најпознатија манифестација се одржава 21. септембра на дан Мале Госпојине када је сеоска слава коју прате вашар, коњићке трке, приредба итд.
[уреди] Види још
| Насељена места општине Зрењанин |
|---|
|
Зрењанин • Aрадац • Банатски Деспотовац • Бело Блато • Ботош • Елемир • Ечка • Јанков Мост • Клек • Книћанин • Лазарево • Лукино Село • Лукићево • Меленци • Михајлово • Орловат • Перлез • Стајићево • Тараш • Томашевац • Фаркаждин • Чента |
