Бојка
Из пројекта Википедија
Племе Боји, по којима је названа земља Бојка, налазили су се у савременој западној Мађарској и источној Аустрији. Са овога простора је део тога племена отишао у Роданију, а затим и у Италију. Дачани су потисли племе Бојена на север у данашњу Бојемију, односно Чешку. Краљ Само, постао је краљ 627. године, пошто је поразио Аваре и створио велику своју државу, не улази у историју Чеха, јер се његова држава звала Сербија. Самуел Крос каже да се Самова држава састојала од Чеха и Сораба, северно од Дунава. (ст.62) Свакако да је у тој држави било оних који су се звали Чеси, као и оних који су се звали Моравци, али су они ипак сви „Сораби“ па се та држава тако и звала
Наводи цара-писца (Константина Порфирогенита) се користе као крунски доказ у тврдњи како су балкански Срби заправо потекли од полабских (Код алтернативних српских историчара - обрнуто).
Ни до данашњих дана, историчари не могу да се сложе на ком подручју су живели Порфирогенитови некрштени Срби, као ни то, где се заправо налазила земља Бојка. Док већина (углавном слависти) сматра да је реч о полабским Србима, а Бојка заправо Чешка (што се и закључује на основу извора Константина Порфирогенита), дотле део алтернативних српских, као и део страних историчара, је склонији да тврди како се Бојка заправо налази на простору Шумовитих Карпата (и данас постоји област Бојка на том подручју). Самим тим, пишчеви некрштени или Бели Срби су заправо насељавали источно Закарпатје.
Такође, већ практично у време писања Константина Порфирогенита једино становништво које се називало Србима, насељавало је подручја Полабља и Балкана, тако да постоји велика могућност да је цар-писац управо због тога поменуо њихову повезаност. И иначе по том питању, текст аутора овог извора показује одлике несвесне интерполације.
Због ове чињенице, постојања могућих помена Срба у антици као и топонима на подручјима источно од Полабља, извеснија је претпоставка да су и Срби у Полабљу и Срби на Балкану два огранка у то време већ несталих закарпатских Срба.
