Аустрија

Из пројекта Википедија

Координате: 47° 36′ СГ Ш, 13° 47′ ИГД

Република Аустрија (нем. Republik Österreich) је држава у централној Европи. Граничи се са Немачком и Чешком на северу, Словачком и Мађарском на истоку, Словенијом и Италијом на југу, Швајцарском и Лихтенштајном на западу и нема излаз на море. Главни град је Беч (нем. Wien).

По политичком уређењу Аустрија је парламентарна демократија. Састоји се од девет федералних држава, и једна је од две европске државе које су прогласиле сталну неутралност (друга је Швајцарска). Аустрија је чланица Уједињених нација и Европске уније.

Садржај 1 Порекло имена 2 Историја 3 Географија 4 Политика 5 Становништво 6 Покрајине 7 Види још 8 Спољашње везе

[уреди] Порекло имена

Њено име нем. Österreich се на српски може превести као "источно царство", што потиче од старонемачког Ostarrîchi. Израз вероватно потиче од дијалекатског превода средњевековног латинског имена за регион Marchia orientalis, што значи "источна граница", јер се налазила на источном крају Светог Римског Царства, што се такође огледа у имену Ostmark које се користило након припајања Аустрије трећем рајху.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Аустрије.

Након што су је освајали Римљани, Хуни, Ломбарди, Остроготи, Бавари и Франци, Аустрија била под влашћу Бабенберга од 10. до 13. века, кад су их наследили Хабсбурговци. Кућа Хабсбург је потом владала Аустријом све до 20. века.

Након укидања Светог римског царства, Аустрија је 1867. године постала део двојне монархије, Аустро-Угарске. Аустро-Угарска се распала након што је изгубила Први светски рат, па је настала Аустрија у данашњим границама. Аустрију је припојила Немачка 1938. године.

Савезници су након 2. светског рата држали Аустрију до 1955. године, кад је опет стекла потпуну независност под условом да остане неутрална. Ипак, након пропасти комунизма у Источној Европи, Аустрија се политички све више ангажовала, па је 1995. године постала чланица Европске Уније, а 1999. је увела валуту евро.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Аустрије.

Аустријски запад и југ леже на Алпима. Због тих планинских подручја, Аустрија је познато туристичко одредиште за зимске спортове. Највиши врх је Гросглокнер (3.798 м), а након њега Вилдшпице (3.774 м). Север и исток земље су углавном брежуљкасти и равни. Највећа река је Дунав. Аустрија има пет националних паркова и шездесетак природних резервата. Клима је умерена, са хладним зимама и свежим летима.

Највећи градови су: Беч (главни град), Салцбург, Инсбрук, Грац и Линц.

Види такође: Списак градова у Аустрији

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Аустрије.

Шеф државе је председник, који се бира на опшзим изборима сваких 6 година. Председник бира канцелара, који је обично вођа најјаче странке у парламенту.

Аустријски парламент има два дома: Бундесрат (савезно веће), који има 64 представника савезних држава према броју становника, и Националрат (државно веће), који има 183 заступника који се бирају изравно.

Након три деценије власти социјалдемократа (СПО), 2000. године је основана десна коалиција конзервативне Народне странке (ОВП) и десничарске Слободарске странке (ФПО). Након што је унутар ФПО завладала гужва око политике и водства странке, савезни канцелар Волфганг Шисел (ОВП) најавио је 9. септембра 2002. да ће општи избори бити одржани превремено, крајем новембра. У изборима од 24. новембар 2002. странка ОВП премоћно је победила (42.3% гласова), док је ФПО добио 10.1%.

Аустријски парламент (Националрат, 183 заступника) има следећи састав:

• 79 заступника из Народне странке (42.3% гласова)
• 69 заступника из Социјалдемократске странке (36.51%)
• 18 заступника из Слободарске странке (10.1%)
• 17 заступника из Странке зелених (9.47%)

Дана 28. фебруара 2003. коалиција између ОВП и ФПО је обновљена, а Волфганг Шисел (ОВП) је опет постао савезни канцелар. Његов заменик је био Херберт Хаупт (ФПО) док га није заменио Хуберт Горбач (ФПО) 20. октобра 2003. Пре тога су дуго трајали "испитивачки преговори" између ОВП и осталих највећих странака - ФПО, СПО и Зелених.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Аустрије.

Службени језик је немачки, који се такође говори у Немачкој. Ипак, стандардни језик немачког у Аустрији има разлике у односу на варијанту која се користи у Немачкој. На пример, користи се неколико славенских речи (нпр. кукуруз, крен).

Један део држављана Аустрије припадају мањинама. У Корушкој и Штајерској живи око 50,000 Словенаца. Аустрија има и много радника-имиграната.

Више од три четвртине Аустријанаца су католици. Остале важне вере су ислам и протестантизам.

[уреди] Покрајине

За више информација погледајте Аустријске покрајине.

	Покрајина	Главни град	Становништво	Површина у km²	Густина- становништва у [1/km²]	Градови	Друге општине
1.	Бургенланд (Градишће)	Ајзенштат	276.419	3.965	69,7	13	158
2.	Корушка	Клагенфурт (Целовец)	559.440	9.536	58,7	17	115
3.	Доња- Аустрија	Санкт Пелтен	1,552.848	19.178	81,0	74	499
4.	Горња Аустрија	Линц	1,387.086	11.982	115,8	29	416
5.	Салцбург	Салцбург	521.238	7.154	72,9	10	109
6.	Штајерска	Грац	1,190.574	16.392	72,6	34	509
7.	Тирол	Инсбрук	683.317	12.648	54,0	11	268
8.	Форалберг	Брегенц	356.590	2.601	137,1	5	91
9.	Беч	Беч	1,631.082	415	3.831,9	1	0

[уреди] Види још

• Гросглокнер
• Боденско језеро
• Атерско језеро
• Ин
• Корушко питање

[уреди] Спољашње везе