БТР-80

Из пројекта Википедија

БТР-80
Украјински БТР-80
Главне карактеристике
Дужина	7.65 m
Ширина	2.90 m
Висина	2.35 m
Тежина	13.6 Т
Брзина	80 km/h на путу 9 у води km/h изван пута
Досег	600 km
Главно наоружање	14.5mm
Споредно наоружање	7.62mm митраљези
Максималан оклоп	mm
Мотор	Diesel V-8 260 коња (190 kW)
Посада	3 (+7 путника)

БТР-80 је 8x8 котачни оклопни транспортер дизајниран у Совјетском Савезу. Производња је отпочела 1986. и заменила је пријашње верзије, БТР-60 и БТР-70 у совјетској армији.

[уреди] Опис

Тело борбеног возила је заварене челичне конструкције уз мање дизајнерске захвате на спољном делу у односу на претходни модел БТР-70. Већи захвати су рађени у моторном одељку где су два бензинска мотора по 120 КС замијењена једним дизелским мотором В-8 снаге 260 КС, што је на масу од 13.800 килограма дало однос снаге 19,1 КС/т.

Моторни одељак је опскрбљен аутоматским системом надзора од пожара, предгријачима горива, измјењивачем топлине и другим услужним уређајима. Оклопна заштита је типично руска, с предње стране осигурава заштиту од дејства тешких стројница 12,7 мм с удаљености од 100 метара, те фрагмената топничких пројектила. Горњи део оклопа тела осигурава заштиту од панцирног стрељива 7,62 мм на удаљености од 100 метара, док доњи део тела има заштиту од истог стрељива с удаљености 750 метара. На горњем предњем делу је уграђена ручно покретана купола с једним чланом посаде опремљена тешком стројницом 14,5 мм КПВ којој је у односу на раније моделе повећано подручје деловања на +60°, чиме постаје учинковитија за деловање по нисколетећим авионима и хеликоптерима. У куполи је смештена и коаксијално спојена стројница калибра 7,62 мм.

На стражњем делу куполе је постоље са шест бацача димних кутија 81 мм, модел 902 В чиме се може направити димна завеса ширине 30 метара и висине 10 метара, овисно о смеру вјетра. Између другог и трећег погонског моста уграђена су врата за брзо напуштање возила, од којих се горњи део отвара према напред, док се доњи дио спушта на тло и уједно служи као рампа за излазак из возила.

Посаду чине три члана и то: возач, оружар и заповедник, а у простору се може сместити седам потпуно опремљених војника. На бочним странама горњег дела тела су уграђене по три пушкарнице усмерене према напријед, чиме је омогућено праћење смјера кретања возила. Једна пушкарница је уграђена и на предњем дијелу возила на мјесту заповједника. Заповедник и возач су опремљени с по 4 визира док је оружар у својој куполи опремљен с три.

У стражњем делу возила смјештена је водомлазна турбина за покретање возила на води с којом се управља преко управљача возила. Пре уласка у воду на предњем дијелу возила подиже се одговарајућа плоча, такозвани валобран за одбијање валова који би ометали видљивост возача и заповедника.

Подвозје возила БТР-80 послужила је за развој више возила различите намене. Споменимо само БТР-80 с куполом Кливер у којој је топ 30 мм 2А72, те четири протуоклопне вођене ракете Корнет. Затим је ту и самовозни минобацач 120 мм 2С23 Нона. Занимљиво је да су Руси обавили испитивања БТР-а са западним мотором Каминс 6ЦТА од 250 КС у комбинацији с немачком трансмисијом ЗФ 9С-75. Није познато је ли реч о могућем извозном послу или је пројект покренут за потребе руских снага. БТР-80 као базни модел користио се у различитим изведеницама у функцији полицијских, санитетских, ватрогасних и других специјалних возила па чак и у цивилне сврхе.