Велика Грчка
Из пројекта Википедија
Велика Грчка ("Magna Graecia" ) је име јужног дела Италије, којега су Грци колонизирали у 8. веку пне.
Садржај |
[уреди] Колонизација Грка у осмом веку пне.
Грци су у 8. и 7. веку пне. успостављали колоније по разним крајевима Медитерана, од источне обале Црног мора до Масилије (данашњи Марсељ). Успоставили су насеља на Сицилији и јужном делу Апенинског полуострва. Римљани су то подручје густо насељено Грцима звали "Magna Graecia" , што је значило Велика Грчка. Антички географи се једино нису слагали да ли тај термин Велика Грчка укључује Сицилију или не. Страбон јасно сматра да Велика Грчка обухваћа Апулију, Калабрију и Сицилију.
[уреди] Грчка култура
Колонизацијом Грка у то подручје долази и грчка култура ,религија, језик, традиције независних полиса. Убрзо се ту развија оригинална грчка цивилизација, која касније долази у интеракцију са домородачким латинским и италским цивилизацијама. Најзначајнији допринос је писмо. Једну верзија грчког алфабета Етрурци су прилагодили и то је еволуирало у латиницу.
На том подручју су живели и радили Архимед, Питагора и Емпедокло.
[уреди] Оснивају се градови
Многи нови градови постају моћни и богати
- Капуа
- Неаполис (Напуљ)
- Сиракуза
- Акрагас (Агригент)
- Субарис (Сибарис)
- Тарас (Тарант)
- Локри
- Регион
- Кротон
- Тури
- Елеа
- Анкон (Анкона)
Велика Грчка постаје део Римске Републике после Пирова рата. До пада римског царства много Грка је талијанизирано, престали су причати грчки и тиме су асимилирани .
[уреди] Каснија историја
После пада римског царства и особито после Готског рата подручје је знатно опустило и осиромашило. Било је под управом Византије све до доласка Нормана. Дошли су нови валови Грка у том периоду у Велику Грчку. У подручју је грчки поново постао главни језик све до 11. века. Данас још увек постоји у Калабрији и у Саленту мала мањина становништва, које говори Грико, једну мешавину грчког са талијанским елементима.
