Висарион Љубиша

Из пројекта Википедија

Рођен 14. јануара 1823. године у Св. Стефану код Будве – умро 14. априла 1884 г. Архимандрит Цетињског манастира и епископ Захумско-рашке епархије.

Како је у рату од 1876. до 1878. године Црна Гора била побједник, односно, из њега је изашла територијално проширена, са једним дијелом старог Захумља и старе Рашке, то је 1878. године основана Захумско-рашка епархија. За епископа ове епархије именован је архимандрит Цетињског манастира Висарион Љубиша, а њено сједиште било је у манастиру Острогу. Епископ Висарион посвећен је у Цетињу 8. септембра 1878. године уз чинодејство митрополита Илариона, и бококоторског епископа Герасима Петрановића. Био је и учитељ у манастиру Прасквици, Режевићима, Савини, а потом учитељ у Перасту.

Издао је наредбу парохијском свештенику да се нико не смије вјенчати прије него што се три пута учине у цркви огласи о намјераваном браку. Овом наредбом спријечено је ступање у брак рођака и кумова, а и да се млади парови вјенчају без благослова родитеља јер су момци често одводили дјевојке са скупова и пазара. Висарион Љубиша умро је 14. априла 1884. године, и сахрањен је пред Влашком црквом у Цетињу. За вријеме архијерејске службе Илариона Рогановића и Висариона Љубише, десили су се у Црној Гори крупни догађаји. Црна Гора је заједно са Србијом водила ослободилачки рат од 1876. до 1878. године. Из тога рата је изашла као побједник.