ЗАВНОБиХ

Из пројекта Википедија

ЗАВНОБиХ је скраћеница за Земаљско Антифашистичко Вијеће Народног Ослобођења Босне и Херцеговине.

Одржана су три засједања ЗАВНОБиХ-а: прво у Мркоњић Граду 25. новембра 1943. (овај датум се у Федерацији БиХ обиљежава као Дан државности Босне и Херцеговине), друго у Санском Мосту 30. јуна 1944, а треће и последње у Сарајеву 26. априла 1945. године.

[уреди] Прво засједање

Прво засједање ЗАВНОБиХ-а почело је у Мркоњић Граду 25. новембра 1943. у 19 сати. Завршено је исте ноћи (26. новембра) у 4 сата ујутро.

Овој оснивачкој скупштини присуствовало је 247 делегата из свих крајева БиХ, од којих 173 са правом гласа. На првом засједању, ЗАВНОБиХ је формално конституисан као општеполитичко представништво Народно-ослободилачког покрета (НОП) Босне и Херцеговине, али је у стварности и пракси дјеловао као њен највиши орган власти. Одборници су усвојили Резолуцију ЗАВНОБиХ-а и Проглас народима БиХ у којима се истиче да убудуће БиХ и њене народе, и у земљи и иностранству, могу заступати и представљати само ЗАВНОБиХ и АВНОЈ. Овим актима истовремено је изражена одлучност народа БиХ да њихова земља, која није ни српска, ни хрватска ни муслиманска, него и српска и муслиманска и хрватска, буде збратимљена заједница у којој ће бити осигурана пуна равноправност свих Срба, Муслимана и Хрвата. На засједању је изабрана делегација од 58 чланова која ће представљати БиХ на Другом засједању АВНОЈ-а (29. новембар 1943). Истовремено је конституисано Предсједништво ЗАВНОБиХ-а, састављено од 31 члана, са др Војиславом Кецмановићем, љекаром из Бијељине, као предсједником.

У Мркоњић Граду се налази спомен-музеј првог засједања ЗАВНОБиХ-а, као и дом ЗАВНОБиХ-а, који представља центар културног и друштвеног живота града, а који је отворен 27. новембра 1973. у оквиру прославе 30-годишњице Првог засједања.

[уреди] Друго засједање

Друго засједање ЗАВНОБиХ-а одржано је 30. јуна – 2. јула 1944. у Санском Мосту на којем је 1. јула 1944. године донесена декларација о правима грађана у БиХ у којој стоји:

"У пламену праведног ослободилачког рата искива се братство Срба, Муслимана и Хрвата, и тиме се удара сигуран темељ слободне и збратимљене БиХ, равноправне федералне јединице у Демократској федеративној Југославији. Први пут у историји Срби, Муслимани и Хрвати Босне и Херцеговине, уједињени у Народно-ослободилачком покрету, ступили су на исти пут, почели да изграђују свој заједнички дом, у чије су темеље узидане кости њихових најбољих синова. Први пут у историји они су постали ковачи своје судбине, чврсто ријешени да једном заувијек сахране вијековну мрачну и тешку прошлост и да изграде државну заједницу у којој ће живјети у равноправности, слободи, миру и благостању."

Оличена у народно-ослободилачким одборима и ЗАВНОБиХ-у зајамчује:

• Равноправност Срба, Муслимана и Хрвата БиХ која је њихова заједничка и недјељива домовина;
• Слободу вјероисповјести и савјести као и равноправност свих вјероисповјести;
• Слободу збора и договора, удруживања и штампе;
• Личну и имовинску сигурност грађана, као и слободу приватне иницијативе у привредном животу;
• Равноправност жена са мушкарцима, како у политичком животу земље тако и у свим областима друштвене дјелатности;
• Изборно право у демократској Босни и Херцеговини бирачи ће вршити тајним гласањем на основу општег, једнаког и непосредног права гласа;
• Активно и пасивно изборно право има сваки грађанин и грађанка који су навршили 18 година живота, а нису тога права лишени на основу закона;
• Борци народно-ослободилачке војске и партизанских одреда Југославије имају то право без обзира на године старости;
• Сваком грађанину зајамчено је право жалбе на рјешење органа власти, као и право молбе и притужбе свим органима државне власти;
• Нико не може бити осуђен без предходног судског поступка.

[уреди] Треће засједање

Након улазка партизанских трупа у Сарајево, 26. априла 1945. сазвано је и треће засједање ЗАВНОБиХ-а које је било последње ратно и уопште последње засједање овог тијела.