30. јун

Из пројекта Википедија

30. јун (30.6.) је 181. дан године по грегоријанском календару (182. у преступној години). До краја године има још 184 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

1520. - Током шпанског освајања Мексика, у Теночтитлану, где је касније изграђен Сијудад Мексико, убијен последњи цар Астешког царства Монтезума II Ксокојоцин.
1859. - Чарлс Блондин пред 25.000 гледалаца преко разапетог конопца прешао изнад Нијагариних водопада, из САД у Канаду.
1876. - Србија и Црна Гора, у савезништву с Русијом, објавиле рат Турској.
1908. - У источни Сибир пао метеор од чије експлозије се осетило подрхтавање тла и у централној Европи.
1913. - Наредбом бугарског цара Фердинанда извршен препад на српску и грчку војску у Македонији. Уследила битка на Брегалници којом је почео Други балкански рат, у који је 10. јула ушла и Румунија, запосевши северну Бугарску. Рат завршен миром у Букурешту 10. августа исте године.
1930. - Велика Британија признала независност Ирака, који је на међународној конференцији у Сан Рему 1920. проглашен за британско мандатно подручје.
1934. - Уз подршку војних кругова Хитлер, под оптужбом да су припремали заверу, ликвидирао на стотине блиских сарадника, „Ноћ дугих ножева“, међу њима Ернста Рема и Грегора Штрасера.
1936. - Етиопски цар Хаиле Селасије I упутио, у седишту Лиге народа, апел за помоћ поводом инвазије Италије на Етиопију. Лига народа одредила санкције против Италије, али оне нису поштоване.
1943. - Америчке трупе искрцале се у Другом светском рату на острво Њу Џорџија. Током операције оборен 121 јапански авион.
1944. - је oдржано друго засједање Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) у Санском Мосту.
1948. - Југословенска штампа објавила Резолуцију Информационог бироа комунистичких и радничких партија о стању у Комунистичкој партији Југославије и одговор Централног комитета КПЈ којим се одбацују оптужбе изнете у Резолуцији. Уследила хапшења и затварања чланова КПЈ који су се определи за ставове Информбироа.
1950. - Председник САД Хари Труман издао наређење америчким трупама стационираним у Јапану да помогну Републици Кореји да одбије напад Северне Кореје.
1960. - Република Конго прогласила независност од Белгије. За првог председника изабран Џозеф Касавубу, а за премијера Патрис Лумумба.
1963. - Кардинал Ђовани Батиста Монтини устоличен као папа Павле VI, чији је понтификат обележен спровођењем идеје о помирењу са осталим хришћанским црквама.
1971. - Три совјетска астронаута погинула приликом приземљења совјетског васионског брода Сојуз II, који је у орбити око Земље провео рекордних 570 часова и 22 минута.
1974. - Чувени руски балетски играч Михаил Баришњиков напустио, током турнеје у Канади, ансамбл балета Бољшог театра и остао да живи на Западу.
1989. - Судански генерал Омар Хасан ал Башир у државном удару оборио владу Садека ал Махдија.
1995. - Влада у Сарајеву прекинула све контакте са специјалним изаслаником Уједињених нација Јасушијем Акашијем оптужујући га за попустљив став према босанским Србима.
1996. - Под снажним притиском међународне заједнице и председника Србије Слободана Милошевића председник Републике Српске Радован Караџић пренео председничка овлашћења на потпредседницу РС Биљану Плавшић.
1997. - Кина званично преузела контролу над Хонг Конгом после 156 година британске колонијалне управе.
1999. - Шкотска после скоро 300 година поново добила свој парламент.
2001. -
- Група хулигана и политичких екстремиста претукла, на Тргу Републике у Београду, неколико хомосексуалаца и спречила одржавање прве "Геј параде" у Србији.
- Југословенска глумица Тијана Кондић на филмском фестивалу у Пули, у Хрватској, добила Златну арену за најбољу женску улогу, за филм "Наташа". То је било прво учешће филма из Југославије на том фестивалу од распада СФРЈ.
- Премијер Белгије Гај Верхофштад посетио Конго. То је прва посета неког белгијског званичника тој афричкој земљи после „хладног рата“ и прекида односа који су трајали 20 година.
2003. - Босански Србин Жељко Меакић, оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине у логору Омарска код Приједора, предао се властима РС, а потом изручен том суду.
2004. - Представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Педи Ешдаун сменио предедника парламента Републике Српске Драгана Калинића и забранио му сваки јавни и политички рад. Са дужности у РС смењено још 60 особа, због несарадње с Хашким трибуналом.