Икона Одигитрија
Из пројекта Википедија
Икона Одигитрија је икона коју је радио на дрвету сам апостола Луке. Њу је видела Пресвета Богородица и благословила је. Ту икону је свети Лука поклонио державном Теофилу, за кога је писао Дела светих апостола.
Из Антиохије икона је потом пренета у Јерусалим, а из Јерусалима узела ју је царица Евдокија и послала у Цариград царевој сестри, побожној Пулхерији, као поклон. Пулхерија је ставила ову икону у Влахерну цркву, своју сопствену задужбину. У хришћанској традицији помиње се да се једанпут јавила Пресвета Богородица двојици слепаца и довла их у цркву Влахерну, пред Своју икону, и ту им обојици повратила вид. Због тога су ту икону прозвали Одигитрија што значи Путевођа. У хришћанској традицији помиње се и да је, када су војске персијског цара Хозроја и скитског Кагана напале на Цариград, патријарх Сергије изнео ову икону на градске бедеме због чега су се подигла бура на мору, лађе су се потопиле, а преживели су побегли. Од тада је установљен спомен овога чуда Пресвете Богородице у суботу пете недеље Часног Поста са читањем Акатиста. За време иконоборства ова икона је пренета у манастир Пантократора и тамо зазидана у зид, и остављено је кандило пред њом да гори. Када је прошла иконоборачка јерес, икона је опет извађена.
Српска православна црква слави помен ове иконе 26. јуна по црквеном, а 9. јула по грегоријанском календару.
[уреди] Литература
- Охридски пролог, Владика Николај Велимировић