Српска православна црква

Из пројекта Википедија

Грб Српске православне цркве

Застава СПЦ

Српска православна црква је једна од помесних православних цркава и заједно са осталим православним црквама чини јединствену Цркву.

Своју аутокефалност Српска православна црква стекла је иницијативом Светог Саве 1219. године. Данас она је у рангу патријаршије и има епархије и парохије у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, затим у осталим републикама бивше Југославије као и у Европи, Северној Америци, Аустралији и свуда где живе православни Срби.

[уреди] Патријарх

Патријарх српски Павле

На челу Српске православне цркве налази се патријарх, сада је то патријарх Павле. Особи са титулом патријарха се протоколарно обраћа са: Његова светост Господин Господин. Све значајне одлуке за живот цркве доноси Свети архијерејски Сабор који чине сви архијереји (епископи и митрополити) Српске православне цркве и који се састаје два пута годишње на пролећном и јесењем заседању. Осим тога, постоји и Свети архијерејски Синод који управља Црквом и чине га 6 архијереја и патријарх, Синод се састаје чешће него Сабор.

Поглавари Српске православне цркве до сада били су:

За више информација погледајте Списак српских патријарха.

[уреди] Епархије

За више информација погледајте Устројство Српске православне цркве.

Епархије СПЦ у Србији

[уреди] Српски Светитељи

Најзначајнији светитељи Српске православне цркве су:

• свети Сава, први српски архиепископ
• свети Симеон Мироточиви
• свети кнез Лазар
• свети краљ Стефан Дечански
• свети Василије Острошки
• свети Петар Цетињски
• свети Јоаникије Девички
• свети владика Николај Велимировић

и још велики број светитеља, преподобних, великомученика и мученика коју су пострадали исповедајући православну веру. Потпунији списак можете погледати на страници Свети Срби.

[уреди] Храмови и Манастири

Српска православна црква има велики број храмова и манастира.

Међу најпознатије и најзначајније спадају:

Храм Светог Саве на Врачару, Саборна црква и Црква светог Марка у Београду,... манастири: Хиландар, Студеница, Жича, Грачаница, Дечани, Сопоћани, Пећка патријаршија, Девич, Милешева, Раваница, Љубостиња, Ћелије, Троноша, Острог, Цетињски манастир, Хопово, Крушедол, Враћевшница, Манасија, Ђурђеви Ступови, Лепавина, Крка, Крупа, Драговић, Бањска, Пива, Савина, Соко, Горњак, Витовница, Радовашница, Тавна, Моштаница, Добрун...

Многи од ових манастира и цркава су настали у време Немањића (12. век) и имају иконе и фреске од изузетног значаја и вредности за целокупну светску културу, а нарочито за хришћанску културу и цивилизацију. Стога је УНЕСКО на листу светске културне баштине до сада уврстио манастире: Високи Дечани, Студеница и Сопоћани, док се у поступку налазе и манастири: Грачаница и Пећка патријаршија, као и црквa Богородице Љевишке у Призрену.

За више информација погледајте Манастири Српске православне цркве.

[уреди] Православне Патријаршије

Правослана црква сматра да је православље остало верно изворном хришћанству након 1054. године. Поред тога Српска православна црква има и своје специфичне одлике у односу на друге православне цркве, а једна од њих је и крсна слава коју немају остали православни народи.

Друге православне цркве са рангом патријаршије су: Васељенска патријаршија, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска, Руска, Бугарска, Румунска и Грузинска. Православна црква у Грчкој има ранг архиепископије.

[уреди] Литература

• Марјановић, Чедомир. Историја Српске цркве. (Ars libri: Београд, 2001.) ISBN 86-7588-001-4
• Др. Поповић, Радомир. Српска црква у историји. (Библиотека Свечаник: Београд, 1997.)

[уреди] Спољашње везе

Викизворник има оригиналан текст повезан са овим чланком: Аутор:Српска православна црква

• Патријаршија Српске Православне Цркве
• Митрополија Црногорско-приморска
• Митрополија Дабробосанска
• Епархија Рашко Призренска
• Епархија Шумадијска
• Епархија Браничевска
• Епархија Горњо-Карловачка
• Епархија Будимљанско Никшићка
• Манастир Ђурђеви Ступови
• Манастир Жича
• Радомир Поповић: Кратак преглед историје Српске православне цркве кроз историју