Источни Готи
Из пројекта Википедија
Источни Готи звани и Остроготи су били варварско германско племе које са истока дошло на територије Западног Римског Царства и Источног римског царства (Византије) и битно су утицали на политичке прилике касног Римског Царства. Најзначајнији краљ Острогота је био Теодорик Велики, који је свргнуо првог варварског краља Италије Одоакара.
Готи су били једна нација све до 3. века,кад су се поделили на Остроготе и Визиготе. Оба племена имају много тога заједничког, посебно поштовање римског бога Марса.Та природна подела је наступила због пренасељености у подручју Црног мора, где су Остроготи основали краљевство. Гепиди су постали њихови вазали.
Садржај |
[уреди] Под Хунима
Успон Хуна око 370. године довео је Остроготе у вазални однос. Остроготски владар Ерманарик убија се 378. године. Током следеће декаде Остроготи су дошли до Балкана са Хунима. Били су главни хунски вазал као у бици код Халонса 451. Неколико устанака против Хуна је угушено. Од Хуна су научили много о коњима. Након смрти Атиле Гепиди и Остроготи предвођени Теодемиром побјеђују Хуне у бици код Неда 454. године.
[уреди] После Хуна
Остроготи долазе у додир са Царством и насељавају се на подручју Паноније. Током другиг дела 5. века играју сличну улогу, коју су Визиготи играли 100 година раније. Они су склапали савезе са Царством, па су опет ратовали, углавном њихови односи су укључивали читаву скалу између савезништва и непријатељства. Онда су као и Визиготи отишли на Запад.
[уреди] На зениту-Теодорик Велики
Највеђи остроготски вођа је био Теодорик Велики. Рођен је 454. године. Био је син краља Теодемира. Још као млади дечак отишао је у Константинопољ као талац, тј. гарант мира између Острогота и Византије. Живот на двору у Константинопољу омогућио му је да много научи о војној тактици и начину владања великим Царством. То му је касније одлично послужило кад је постао владар једног дела Римског царства са романизованом мешавином народа. Византијски цареви Лав I и Зенон су га ценили. Вратио се међу Остроготе кад је имао 20 година. У то време Остроготи су се населили на византијским деловима Римског царства и били су тешко контролисани савезници Византије. Теодорик Велики покорава и уједињује готска племена на европском делу Источног Римског Царства. Цар Зенон га именује конзулом 484. године бојећи се да ће се од савезника претворити у непријатеља. Теодорик Велики постаје 488. године. Цар Зенон га је послао као свог мандатара у Италију да преузме власт од Одоакра, који је 476. године срушио Западно Римско Царство. Године 488. Теодорик је са својом армијом стигао у Италију, чиме су панонско подручје и Дунав остали без господара. Побеђује у бикама код Исонза (489), Милана (489) и Аде (490). Године 493. заузима Равену и лично убија Одоакра. Пошто је био регент малолетног Визиготског краља, његовог унука Амалрика, Теодорик Велики је био у ствари и краљ Визигота. Теодорик ће своје царство у Италији проширити по целој Далмацији у римским границама, све до Колубаре и читав Срем са Сингидунумом (Београдом).
[уреди] Византијско-Готски рат(535-552)
[уреди] Повод за рат
После Теодорикове смрти 526. Остроготи и Визиготи су се поново раздвојили. Амаларик је наследио визиготско краљевство у Шпанији. Малолетни Аталарик је наследио Италију и Провансу. Убрзо почеше сукоби међу Остроготима. Аталарика наслеђује мајка Амаласунта, коју убијају. Тако ослабљену остроготску позицију користи цар Јустинијан I , који убојство краљице користи као повод за рат. То је био почетак готског рата (535-552).
[уреди] Први поход и пораз Острогота
Велизар, као најуспешнији царски генерал, предводио је напад на Остроготе. Велизар је одмах заузео Сицилију, прешао у Италију и до новембра заузео Напуљ, а Рим до децембра 536. Из Рима је побегао остроготски краљ Витигес. Велизар заузима престолницу остроготског краљевства Равену 540. и заробљава остроготског краља Витигеса.
[уреди] Понуда мировног споразума
Јустинијан I је имао проблема на истоку Византије. Персијанци су нападали и правили проблеме, тако да му је био потребан миран западни фронт и једна неутрална земља, која би га одвајала од непријатељских Франака. У том тренутку Јустинијан I нуди Остроготима великодушан споразум, да они задрже независно краљевство на сјеверозападу Италије, али да му предају пола блага Остроготског краљевства. То је било заиста огромно благо, јер је Италија била изузетно богата дотада. Ту Јустинијанову поруку Остроготима носио је Велизар, који је сам био против такве понуде. Остроготско племство се плашило да споразум не садржи некакву зачкољицу. Остроготи нису веровали Јустинијану, а Велизару су веровали јер су с њим често били у контакту, па су захтевали да и он потпише споразум. Остроготи су баш били изгубили краља па понудише круну Велизару. Велизар је био војник лојалан цару па це претварао да прихвата понуду и да иде у Равену на крунисање. Међутим он хапси вође Острогота и захтјева цело Остроготско краљевство да буде дио Византије. Јустинијан I је био љут, јер је имао проблеме са Перзијом и требао је миран запад. Јустинијан је послао Велизарија на фронт према Перзији.
[уреди] Наставак рата
Године 541. Остроготи убијају једног свог вођу који је почео преговоре са царством. Одмах бирају Тотилу као свог новог вођу. Тотила је започео силовиту и успешну кампању против Византинаца, заузимајући целу северну Италију и чак успевајући да заузме Рим после дуге друге опсаде. Велизар се вратио у Италију 544. Успео је да спаси Рим, али његов поход је овог пута био неуспешан, због проблема у опскрби и додатним појачањима, које Јустинијан I није слао.Неки хисторичари сматрају да је био љубоморан. Јустинијан I 548. године смењује Велизара и поставља Нарзеса за комаданта. У бици код Тагине Нарзес побеђује и убија Тотилу.Остроготи у Риму се предају, а у коначној бици на Везуву у октобру 553. Нарзес побеђује задње остатке остроготске армије у Италији.
[уреди] Последице пораза
Са коначним поразом готско име се полако заборављало. Готи нису успели оно што је успело у Галији и Иберији, да успоставе државу јединством романских и германских елемената. У Шпанији су Готи постали значајан државотворни елемент, док су у Италији они виђени само као окупатори и владари.
[уреди] Остроготски владари Италије
Династија Амала (Амалинзи):
Каснији краљеви:
