Равена

Из пројекта Википедија

Равена (италијански - Ravenna) је град и општина у северној Италији.

Грб града Равена

Налази се у региону Емилија-Ромања. Ровена је и седиште провниције Равена. По подацима из 2004. године у општини је живело 138 204 становника, а густина насељености је била 212 ст./km².

Град је важан индустријски центар. Центар је нафтне индустрије (рафинерија нафте и земног гаса). Такође у граду се производе вештачка ђубрива и синтетички каучук. Развијене су: метална, текстилна и прехрамбена индустрија. Град је важан туристички центар Италије.

[уреди] Историја

[уреди] Најстарији период

Теодориков маузолеј

По предању, први епископ Равене био је св. Аполинарије (St Apollinaris) (q.v.). Због претње од напада Визигота, 402.године. царски двор Западног царства премештен је из Милана у Равену, која је својим мочварама пружала већу заштиту. Године 493. власт над Италијом је преузео остроготски краљ Теодорих Велики (умро 526.), који је такође користио Равену као своју престоницу и који је био покровитељ аријанске цркве у граду. Године 540. Равену је запосео византијски војсковођа Велизар. После 568, када је већи део Италије пао под власти Лангобарда, улога Равене је опала, али је све до 751.године остала главни град византијске Италије. После пада под лангобардску власт изгубила све претензије на статус секуларне престонице, и претворила се у нездрави изоловани провинцијски град.

[уреди] Време опадања

Значај Равене у потоњим периодима Рима и Византије уздигао је положај њених епископа који су били постављени над новоустановљеном митрополитском провинцијом почетком V века, и добили титулу “архиепископа” средином VI века. Права Равенске цркве надживела су пад значаја града као секуларног центра. Почетком IX века А. Агнелије (A. Agnellus) написао је историју Равенске цркве, делом и да би заштитио њене привилегије од папских напада. Римско-немачки цар Отон III поставио је архиепископа Герберта за папу Силвестра II, а Хајнрих IV поставио је архиепископа Виберта за (антипапу) Клемента III насупрот Григорију VII.

[уреди] Културно благо

Маузолеј Гале Плацидије

Током V и VI века, захваљујући богатству и важности града, подигнут је велики број раскошних цркава које су биле украшене мозаицима. Због пустоши коју је иконоборство оставило на Истоку, ови мозаици данас представљају највећу и најлепшу сачувану збирку из овог периода. Најважнији споменици, сви украшени мозаицима, јесу: Маузолеј Galla Placidia (Гала Плацидија), православна крстионица (око 458), аријанска крстионица (вероватно с краја V века), архиепископска капела (494/519), Теодорихова црква S. Apollinare Nuovo (493/526), и две изванредне цркве чију је изградњу финансирао Јулијан (Julianus), богати банкар из Равене, S. Vitale (освећена 547) и S. Apollinare in Classe (освећена 549, на око 5 километра од града). У иконографски најсложеније и најзанимљивије мозаике убрајају се они који осликавају живот Христов у аријанској цркви S. Aplollinare Nuovo.

[уреди] Извори података

Основни извор података из историје и градње до IX века је Liber Pontificalis Ecclesiae Ravennatis од Angellusa (q.v.). Најобимнију расправу о историји, грађевинама и мозаицима (са црно белим илустрацијама) написао је F. W. Deichmann, Frühchristliche Bauten und Mosaiken von Ravenna (Baden-Baden, 1958) и id., Ravenna, Hauptstadt des spätantiken Abendlandes (2 тома у 3 дела + планови, Weisbaden, 1969-1976). T. S. Brown, The Church of Ravenna and the imperial administration in the seventh century, EHR 94 (1979), 1–28, је много обухватније дело него што то наслов говори. G. Bovini, Ravenna Mosaics (Greenwich, Conn. [1956], London, 1957; поново штампано Oxford, 1978) користан је увод на енглеском. L. von Matt и G. Bovini, Ravenna (Cologne, [1971]) садржи изванредне табле у боји са мозаицима. G. Bovini (ed.), ‘Corpus’ della scultura paleocristiana bizantina ed altomedioevale di Ravenna (3 тома, 1968–1969). E. Dinkler, Das Apsismosaik von S. Apollinare in Classe (Wissenschaftliche Abhandlungen der Arbeitsgemeinschaft für Forschung des Landes Nordrhein-Westfalen, 29; 1964) са библиографијом о црквеној историји Равене, 11. G. Bovini, Saggio di bibliografia su Ravenna antica (Bologna [1968]). Новија истраживања и открића објављена у журналима Felix Ravenna (Ravenna, 1911 ff.) и Corsi di Cultura sull'Arte Ravennate e Bizantina (ibid., 1955 ff.).