Каналска острва
Из пројекта Википедија
Каналска острва или Норманска острва (енг.: Channel Islands, фра.: Îles anglo-normandes) су група острва у каналу Ла Манш, испред обале француског департмана Манш). Заједно, острва имају око 160.000 становника.
Садржај |
[уреди] Статус
Административно се деле на две управне јединице (бејлвик, енг. bailiwick) Гернзи и Џерзи. Обе јединице имају сопствене парламенте.
Каналска острва нису део Уједињеног Краљевства нити крунска колонија, него су крунски посед (енг. crown dependency) британске краљевске куће. Овакав статус има још острво Ман. Становници острва су британски држављани.
Британски суверен на острвима има титулу Војводе од Нормандије, иако би по Париском уговору из 1259. власт имао-ла на основу краљевске титуле. Међутим, из историјских разлога, острвљани најрадије ословљавају краљицу Елизабету II са „наш војвода“.
Иако, географски, Каналска острва не припадају Британским острвима, из политичких разлога се најчешће сматрају њиховим делом. Уласком Велике Британије у Европску унију 1973, регулисан је и статус Каналских острва. Она не припадају ЕУ, али су део царинске уније.
[уреди] Управа
Управа на острвима се заснива на систему „баилажа“ или „бејлвика“ (енг. bailiwick), што је стара феудална институција наслеђена из средњевековне Француске. Бејлвиком (Џерзи или Гернзи) управља бејлиф. Он руководи цивилном управом, председава локалним парламентом и судом. У Гернзију, Олдерни и Сарк имају и своје аутономне парламенте. Острва аутономно одлучују о свему, осим одбране, држављанства и спољних послова.
Суверена у бејлифима церемонијално заступа гувернер.
[уреди] Острва
Највећа Каналсака острва су:
док су мања:
- Брекоу (Brecqhou)
- Буроу (Burhou)
- Каскет (Casquets)
- Херм (Herm)
- Џетоу (Jethou)
- Литоу (Lihou)
- Минкије и Екреу (Minquiers, Ecréhous)
Џерзи, Минкије и Екреу припадају Џерзију, док остала острва припадају Гернзију.
[уреди] Економија
Банкарство и туризам и су главне привредне делатности на острвима. И Џерзи и Гернзи издају своју валуту која се користи паралелно са енглеским и шкотским фунтама. Види још: (Економија Гернзија и Економија Џерсија)
[уреди] Историја
У средњем веку острва су била део Војводства Нормандије. Године 1066. војвода Виљем Освајач је освојио Енглеску и постао краљ Енглеске. Током наредних векова све територије у Француској су изгубљене, и само су Каналска острва остала под краљевом влашћу. Део становништва и данас користи дијалекте (Патоа) француског језика у комуникацији.
Краљ Енглеске и Шкотске Чарлс II, боравио је у изгнанству на Џерзију 1640-их. Када је преузео власт у Енглеској, у знак захвалности бејлифу Џерзија Џорџу Картереу , дао му је власт над делом америчких колонија. Џорџ им је дао име Њу Џерзи. Данас је то једна од савезних држава САД-а.
Књижевник Виктор Иго је боравио у изгнанству на Џерзију (1853-1855), а потом на Гернзију (1855-1870). На Гернзију је написао своје чувено дело Јадници (Les Misérables).
У време Другог свеског рата Каналска острва су окупирале немачке трупе, где су владале све до 9. маја 1945.
[уреди] Спољашње везе
|
|
---|---|
Џерси бејлиф: ![]() Гернзи бејлиф: |