Уједињено Краљевство

Из пројекта Википедија

Координате: 50°-61° СГ Ш, 8°ЗГД - 2°ИГД

Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске¹
United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland

Застава Грб
Мото: Dieu et mon droit2
Химна: God Save the Queen
Главни град	Лондон 51°30′N 0°7′W
Највећи град	Лондон
Службени језик	енглески (de facto)3
Влада	Уставна монархија
- Монарх	Елизабета II
- Премијер	Тони Блер
Оснивање
- Оснивање	1. јануар 1801.4
- Чланство у ЕУ	1. јануар 1973.
Површина
- Укупно	244.820 km² (79.)
- Вода (%)	1,34
Становништво
- 2005.	59.834.3005 (21)
- 2001 попис	58.789.194
- Густина	243/km² (48)
БДП (PPP)	2005 приближно
- Укупно	$ 1,833 трилион (6)
- По глави становника	$ 30.470 (18)
HDI (2003)	0,939 (15) – висок
Валута	Стерлинг фунта (£) (GBP)
Временска зона	UTC , лети UTC+1
Интернет домен	.uk6
Позивни број	+44
1 - Службени назив државе на осталим регионалним језицима је: велшки: Teyrnas Unedig Prydain Fawr a Gogledd Iwerddon шкотски гаелски: An Rìoghachd Aonaichte na Breatainn Mhòr agus Eirinn a Tuath ирски: Ríocht Aontaithe na Breataine Móire agus Tuaisceart na hÉireann корнишки: An Rywvaneth Unys a Vreten Veur hag Iwerdhon Glédh шкотски: Unitit Kinrick o Great Bretain an Northren Ireland 2 - Краљевски мото у Шкотској је: Nemo Me Impune Lacessit 3 - Службени језици су: поред енглеској, велшки у Велсу. Шкотско Гаелски има статус да постане службени језик у Шкотској, као равноправни језик поред енглеског. [1] 4 - Основана је спајањем Краљевине Велика Британија са Краљевином Ирском 1801. Садашњи назив је промењен 1927. године 5 - Прогноза националне службе за статистику [2] 6 - ISO 3166-1 je GB, али се .gb не користи.

Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске (енг. United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland) је држава у западној Европи, и чланица Европске Уније. Често се користи име "Уједињено Краљевство", "УК" или незванично "Велика Британија" или "Британија". УК има четири саставна дела. Три британска дела: Енглеска, Велс и Шкотска и четврти део Северна Ирска која се налази на острву Ирска и граничи се са републиком Ирском.

Чланица је Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и Европске уније.

Уједињено Краљевство је формирано серијом Актова Уније (Act of Union), који су ујединили државе или територије Енглеске, Велса, Шкотске и Ирске (острва) под једну владу, са седиштем у Лондону. Велики део Ирске је напустио Уједињено Краљевство (које се тада звало Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске) 1922, и данас је то Република Ирска, док је северо-источни део острва, Северна Ирска, остао у Уједињеном Краљевству.

Уједињено Краљевство се налази на северо-западу Европе. Има копнену границу са Републиком Ирском, а осим тога је окружено Северним морем, каналом Ламанш (Енглески канал), Ирским морем и Атлантским океаном.

Велика Британија, понекада звана само Британијом, је географско име за највеће од Британских острва, и подразумева копно Енглеске, Велса и Шкотске, а понекад подразумева и њихова острва. У медијима се често уместо Уједињеног Краљевства користи термин "Британија". Термин "Велика" се користи као супротност "Малој" Британији у Француској.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Уједињеног Краљевства.

Природно- географска обележја

У прошлости док се живот Европе одвијао уз Средоземље географски положај Уједињеног Краљевства је био периферан. У доба великих географских открића, а посебно након открића Америке положај на Атланском океану постаје јако важан јер је острво Велика Британија служио као одскочна даска на путовању из Европе у Америку. Острвски положај је имао и позитивне (ширење заразних болести, обрана од нападача) и негативне (изолованост) стране.

УК се налази уз најпрометнији део светског мора - Ламанш што у данашње доба представља изузетно повољан прометно-географски положај. С друге стране Ламанша налази се најразвијенији део Европе чији позитивни утицаји повољно делују на привредни и друштвени развој. Повољан прометно-географски положај од УК је створио светску велесилу, а данас га одржава у самом врху.

Рељефна обележја

Британско и Ирско острво је врло старог палеозојског и мезозојско постанка. Узвишења су снижена и заобљена, а стене су изразито богата рудама што је посебно позитивно утицало за време Прве индустријске револуције.

У рељефу Велике Британије истичу се висије, побрђа и низије.

Висије су планински простори чије висине прелазе 1.000 метара, а налазе се у северном делу Шкотске (највиши врх Бен Невис, 1.343м) и нешто мало у северном Велсу. Планине су огољеле па су врло слаби услови за производњу хране због чега су и врло ретко насељене. Висије се користе за испашу оваца.

Побрђе се састоји од Јужног шкотског побрђа и Пенина у Енглеској. Побрђа су старе громадне планине, благо таласасте и прекривена травама, а не прелазе висину од 1.000 метара. Пенини су настали каледонском орогенезом те су богати рудама, а поготово угљем што је крајем 18. века и почетком 19. века био темељ Прве индустријске револуције.

Низије- на северу се налази Средишња шкотска низија, а на југу острва Енглеска низија. Средишња шкотска низија је најгушће насељени део Шкотске где се налази већина шкотског становништва. На плодном тлу су повољни услови за развој пољопривреде, а развој индустрије су олакшала богата налазишта угља. На југу Велике Британије налази се Енглеска низија - где је највећа концентрација становништва и индустрије. На додиру Пенина и Енглеске низије сместио се Бирмингем - најјаче индустријско средиште Краљевства. У јужном делу низије налази се Лондон- политичко и економско средиште УК.

Северна Ирска претежито је брдовита са бројним плодним низијама. Највећа концентрација становништва је у дуго подељеном обалном граду Белфасту. Низије се користе за пољопривредну производњу, а брдски пашњаци за испашу стоке.

Природна основа На данашњи изглед Британског острва веома је утицало ледено доба, кад се ледени слој протезао са севера Европе и на Британско острво, на југ све до данашњег тока реке Темзе.

По завршетку леденог доба издиже се море, па Велика Британија и ирска постају острва. Потапањем долина и делова равница настају велики заливи. На западној обали Шкотске настали су фјордови.

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Уједињеног Краљевства.

До 18. века аграрно - рурална земља подељена на грофовије. Појавом парне машине пред крај 18. века у Уједињеном Краљевству се проводи Прва индустријаска револуција. Подижу се градови близу рудника железа и угља јер је транспорт сировина на веће удаљености био неисплатив. Будући да је било неизведиво превожење радника близу фабрика подижу се радничка насеља чиме започиње процес индустријске урбанизације. У том раздобљу настају бројни нови градови, а постојећи градови се проширују. Спајањем суседних градова настају конурбације којих у УК има седам: Велики Лондон, Бирмингем, Ливерпул, Манчестер, Лидс и Бредфорд, Њукастл и Глазгов. Крајем 19. века изумом електричне енергије и Другом индустријском револуцијом индустријски погони су се могли слободније размештати у простору.

УК је колевка индустријске револуције због традиције мануфактуре, богатих налазишта сировина, поморске оријентације на колоније и техничких и технолошких иновација. Захваљујући индустријским производима и трговином по целом свету релативно мала острвска држава постаје најбогатија на свету. У 20. веку светски су ратови, економске кризе, распад колонијалног Царства и Успон САД-а, Јапана и Немачке узроковали пад УК са самог економског врха али се још увек налази међу седам економски најзначајнијих земаља света (чланица Г7).

У УК се само 1.9% становништва бави примарним делатностима, 23.4% секундарним и око 70% терцијарним. Око 70% пољопривредне призводње отпада на сточарство, а превладавају поседи у власништву велепоседника (енг. Landlords). Што су у доба индустријске револуције за УК значила налазишта угља и железа то су данас налазишта нафте и природнога гаса у Сјеверном мору. Док остале еуропске земље те основне сировине морају куповати УК их има и за свеје потребе и за извоз. Индустријска производња је високоразвијена, од традиционалних индустријских грана задржана је производња челика, а производе се транспортна средства, аутомобили, авиони, возови, електроника, фармацеутски производи, телекомуникациона опрема. Иако је инд. рев. почела текстилним погонима због конкурентских земаља са јефтинијом радном снагом производња одеће се ограничила на висококвалитетне и производе високе моде.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Уједињеног Краљевства.

У Уједињеном Краљевству живи 59.739.000 становника, а просечна густина насељености је 243 становника на квадратни километар. Ипак постоје велике регионалне разлике, тако је нпр. густина насељености у Енглеској пет пута већа него у Шкотској. Већину становништва чине Енглези (80%), Шкоти (10%), Ирци (4%), Велшани (2%) и странци (4%). Очекивана просечна животна старост је 77 година, а писменост је 99%.

Први становници острва били су Келти које потискују Римљани у време цара Клаудија. Након пада Западног Римског Царства на острво досељавају германска племена Англи, Саси, Јити и Пикти. Ирско становништво је претежно келтског порекла. Данашње становништво Велике Британије настало је дуготрајним мешањем староседелаца и досељеника.

Током историје из УК је до Другог светског рата исељавало јако много људи што је и погодовало ширењу енглеског језика. Енглеским језиком се служе стотоне милиона становника Земље, а службени језик је и у САД-у, Аустралији, Канади и Индији. Исељавању су погодовали бројни чиниоци: повећање становништва и аграрне густине, верски сукоби, плодна земља у колонијама итд.

У 19. веку због Прве индустријске револуције почињу миграције из села у град због потребе за радном снагом у индустрији. Истовремено са исељавањем Енглеза и Шкота до 20. веку у УК досељавају Ирци због лоше економске ситуације у матичној земљи. У 20 веку у Краљевство усељавају становници заједнице Комонвелта и многи Африканци, Пакистанци, Вијетнамци, Кинези, Пољаци и други.

[уреди] Спољашње везе

• UK Time

Конститутивне државе и територије повезане са Уједињеним Краљевством

Конститутивне државе: Енглеска • Шкотска • Северна Ирска • Велс

---

Прекоморске територије: Ангиља • Бермуди • Британска Антарктичка Територија • Британска Девичанска острва • Британска територија Индијског океана • Гибралтар • Кајманска острва • Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка Острва • Монсерат • Острва Питкерн • Света Јелена • Фолкландска острва • Туркс и Каикос острва
Крунски поседи: Гернзи • Острво Ман • Џерси
Суверене војне базе: Акротири • Декелија

Државе чланице Европске уније и кандидати за чланство

Аустрија • Белгија • Бугарска • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Италија • Кипар • Летонија • Литванија • Луксембург • Мађарска • Малта • Немачка • Пољска • Португалија • Румунија • Словачка • Словенија • Уједињено Краљевство • Финска • Француска • Холандија • Чешка • Шведска • Шпанија

---

Земље кандидати у преговорима за чланство: Хрватска • Турска и земља кандидат: Македонија

---

Земње потенцијални кандидати: Албанија • Босна и Херцеговина • Србија • Црна Гора

Комонвелт (Commonwealth of Nations)

Антигва и Барбуда • Аустралија • Бахами • Бангладеш • Барбадос • Белизе • Боцвана • Брунеји • Камерун • Канада • Кипар • Доминика • Фиџи • Гамбија • Гана • Гренада • Гвајана • Индија • Јамајка • Кенија • Кирибати • Лесото • Малави • Малезија • Малдиви • Малта • Маурицијус • Мозамбик • Намибија • Науру • Нови Зеланд • Нигерија • Пакистан • Папуа Нова Гвинеја • Свети Китс и Невис • Света Луција • Свети Винсент и Гренадини • Самоа • Сејшели • Сијера Леоне • Сингапур • Соломонска Острва • Јужноафричка Република • Шри Ланка • Свазиленд • Танзанија • Тонга • Тринидад и Тобаго • Тувалу • Уганда • Уједињено Краљевство • Вануату • Замбија