Карло Роберт
Из пројекта Википедија
Карло Роберт или Карло I Мађарски или Карло I Роберт (1288.-16. јул 1342.) је био краљ Мађарске (1310.-1342.). Унук је Карла II Напуљског и Марије Арпад. Син је Карла Мартела Анжујца и Клеменсије, ћерке Рудолфа I Хабсбурга.
Садржај |
[уреди] Живот
Био је праунук Стефана V Мађарског. После смрти задњег Арпадовића Андрије III Мађарског 1301. Карло Роберт је крунисан у Естергому, али био је принуђен да преда круну Вацлаву II Пшемислу.
Папа Бонифације VIII је и даље подржавао његово полагање права на мађарски трон. Папа је тражио и добијао подршку у Мађарској за такве захтеве, што се видело 1304. на Сабору у Братислави. У међувремену Вацлав II Пшемисл је предао своја права војводи Отону III Баварском, који је постао заробљеник мађарских побуњеника.
Карло Роберт је ступио на престо 15. јуна 1309. у Буди, али не сматра се регуларним краљем све до крунисања круном Светог Стегфаан 27. августа 1310. у Шекесфехервару. Три године имао је проблема са побунама, све до велике победе 15. јуна 1312. код Рохановаца у Словачкој.
[уреди] Владавина
Успоставио је ред апсолутном влашћу. Сабор је сазивао нередовно, а државне послове је преузео краљевски савет. Ниже племство је постало заштићеније од самовоље и тираније барона. Могли су пријављивати бароне двору. Двор је постао познат у Европи као школа витештва.
Спровео је бројне значајне политичке и економске реформе. Успоставио је систем, по коме је додељивао привилегије, које је могао укидати. Службеници високог ранга би добијали и 20 замкова на управу, али не заувек. Извршио је реформу валуте и целог фискалног система, што је великим делом допринело обогаћивању и трговачке класе и краљевске ризнице. Битно је охрабривао развој трговине. Период његове власти карактеризира убрани развој градова и опадање криминала. Све те реформе омогућиле су да порези за војску створе довољно снажну војску, која је ширила границе Мађарске, стварајући од Мађарске велику европску силу. Његове успехе је наставио и син Лудовик I Анжујски.
[уреди] Успешна вањска политика
Вањска политика Карла Роберта произлазила је из династичких савеза. Његов најзначајнији успех је био узајамни обрамбени савез са Пољском склопљен 1335. у Тренчину против Хабсбурговаца и Бохемије. Тај савез је потврђен двомесечним конгресом у Вишеграду. После тога Мађари и Пољаци су заједно успешно напали Лудвига IV Баварског и његовог савезника хабсбуршког војводу Алберта II Аустријског.
Карло Роберт је желео да уједини Мађарску и Напуљску краљевину под његовим сином. Млетачка Република и папа су спречили уједињење страхујући да ће Мађарска постати доминантна сила Јадрана. Неуспех тога уједињења компензирао је успехом у односима са Пољском. Са својим савезником и шурјаком Казимиром III склопио је договор 1339. по коме Робертов син Лудовик I Анжујски треба постати пољски краљ након смрти Казимира III, који није имао наследника.
[уреди] Погоршање на јужној граници
Арпадовићи су целу јужну границу претворили у шест војних колонија или баната, који су се налазили у Малој Влашкој (јужни део данашње Румуније) и северним делови данашње Бугарске, Србије и Босне и Херцеговине. Већина старих баната се претворила у полунезависне протумађарске кнежевине. Православље је било главна вера тих подручја, а насилно покатоличење је доводило до побуна. Српски и бугарски цар и Влашка су доприносили побуни.
Пре 1320. западну Влашку су Мађари сматрали делом Северинског баната. Кад је влашки владар Басараб I постао непослушан, Карло Роберт је повео војску на Влашку. Улетео је у заседу 9. новембра 1330. у бици код Посада. Карло Роберт је једва побегао, а тим даном Влашка постаје независна држава.
