Карло IV, Свети Римски Цар

Из пројекта Википедија

Карло IV, Свети Римски Цар или Карло IV Луксембуршки (16. мај 1316.-1378.) је био Свети Римски Цар (1355.-1378.), краљ Немачке (1347.-1378.) и краљ Бохемије као Карло I (1346.-1378.). Припада династији Луксембург. Рођен је као Вацлав, а касније је одабрао име Карло.

[уреди] Постаје цар

Син је краља Чешке Јована Луксембуршког. Родио се у Прагу, а образовао у Паризу. Од 1333. почео је да управља очевим краљевским земљама за време крљеве одсутности. Током 1334. постаје маркгроф Моравске.

Још током живота Лудвига IV Баварског , уз помоћ папе Клемента VI биран је за немачког краља. Цена је била порицање папе у Авињону. Изабран је као ривалски краљ цару Лудвигу IV Баварском. Наследио је 1346. свог оца као краљ Бохемије и као гроф Луксембурга. Када је умро Лудвиг IV Баварски династија Вителсбах све чини да доведе било кога другог краља, само не Луксембуржане. Са Вителбаховима се помирио женећи се ћерком пфалцког кнеза и дајући им обећање о Бранденбургу. Крунисан је 1355. као Свети Римски Цар. Од 1349. до 1378. више нико није полагао право на његову позицију цара и краља.

Током своје владавине напушта идеал Светог Римског Царства као универзалне монархије. Грофовију Луксембург предаје 1353. свом брату Јобсту.

Наводно одржавао добре односе са српским царом Душаном, чији је савременик био.

[уреди] Оснива универзитет и потиче хуманисте

Највише је обраћао пажњу економском и интелектуалном развоју Чешке. Основао је 1348. Карлов универзитет у Прагу. Био је то први универзитет у Централној и Источној Европи. Универзитет је био први универзитет у царству, а основан је по узору на паришки. После тога у року од две деценије оснивају се и универзитети у Кракову, Печуху и Бечу. Охрабривао је ране хуманисте. Познато је да се дописивао са Петрарком, који је посећивао и Карлов двор у Прагу. Петрарка се са своје стране надао да ће убедити Карла да премести свој двор у Рим. Било је то време, када су папе преместиле своје седиште у Авињон.

Био је поносан Прагом, а у то доба цветали су уметност и архитектура Прага, највише захваљујући царевој ризници. Од познатих знаменитост завршио је:

• Карлов мост
• Храдчане
• катедрала светог Вита
• дворац Карлштајн.

Говорио је пет језика: латински, чешки,немачки,француски и талијански.

[уреди] Златна була и раздобље мира у царству

Издао је 1356. Златну булу, која је прописивала процедуру избора краља. Пошто су мање важни кнежеви изостављени из процеса избора краља, смањује се и њихова верност царству. Велика заслуга Карла IV је раздобље мира, којим обезбеђије напредак, док у Европи траје дуги Стогодишњи рат. За разлику од претходних царева, само два пута је одлазио у Италију. Једном да се крунише и једном да помогне папи против миланске породице Висконти.

Његово француско образовање оставило је дубоки траг на Карлу IV. Његов отац Јован Луксембуршки, краљ Чешке, био је познат као франкофил и као мецена песника Гијома де Машоа. Јован Луксембуршки је погинуо у бици код Кресија 1346., борећи се на француској страни. Сестра Карла IV удала се за француског краља Јована II Доброг. На тај начин Карло IV Луксембуршки је био ујак француског краља Карла V Лудог.

Претходник: Лудвиг IV Баварски	Краљ Немачке (1347 - 1378)	Наследник: Вацлав IV
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}

Претходник: Лудвиг IV Баварски	Свети Римски Цар (1355 - 1378)	Наследник: Сигисмунд
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}