Карл Ранер
Из пројекта Википедија
Карл Ранер (нем. Karl Rahner, 5. март 1904. - 30. март 1984), је био римокатолички теолог немачког порекла.
Карл Ранер Ñе, Ñледећи пример Ñвог Ñтаријег брата, придружио језуитÑком реду 1922. Рукоположен је 1932. ÐаÑтавио је Ñтудије у Фрајбургу и ИнÑбруку, а потом је добио поÑао на Теолошком факултету Универзитета у ИнÑбруку 1936. ПоÑле Другог ÑветÑког рата вратио Ñе у ИнÑбрук 1948. да би Ñледеће године поÑтао профеÑор догматÑке теологије. Био је профеÑор у Минхену (1964-7) а потом у МинÑтеру (1967-71). Био је peritus на Другом ВатиканÑком концилу.
[уреди] Учење
Ранер је био аутор бројних књига и чланака. Крајњи извор његове миÑли може Ñе наћи у обимном делу Жозефа Марешала (Joseph Maréchal) Le Point de départ se la métaphysique (1923-49), који је покушао да Ñтвори ревидирани ÑиÑтем томиÑтичке метафизике који је требало да узме у обзир критику Канта, али и да оÑтане имун на њу. Међутим, његов књижевни и филоÑофÑки мото био је углавном идентичан мотоу егзиÑтенцијалиÑтичког филоÑофа Мартина Хајдегера, који му је и предавао у Фрајбургу; због тога је тешко Ñавладати и разумети његова дела. Његово оÑновно Ñхватање је до детаља образложено у његовом главном делу Geist in Welt (1939; друго изд. 1957; енглеÑки превод под наÑловом Spirit in the World, 1968) које, тумачећи у егзиÑтенцијалиÑтичком ÑмиÑлу доктрину Ñв Томе ÐквинÑког о опажању као поимању духовног (intelligible) бића поÑредÑтвом чулних (sensible) врÑта, види људÑку ÑубјективноÑÑ‚ као функциониÑање унутар хоризонта бића чија је крајња детерминанта Бог. У Ñвом мање обимном делу Hörer des Wortes Ранер је проширио Ñвој аргумент на облаÑÑ‚ хришћанÑког откривења. У каÑнијим годинама предÑтавио је Ñвој приÑтуп хришћанÑкој доктрини у делу Grundkurs des Glaubens (1976; енглеÑки превод Foundations of Christian Faith, 1978). Од 1958. такође је објављивао Ñа Ð¥. Шилером, Ñерију Quaestiones Disputatae (енглеÑки превод 16 ранијих томова, 1961-7), а био је и један од издавача другог издања Lexikon für Theologie und Kirche (10 књига, 1957- 65 + допуне о Другом ВатиканÑком концилу) и шеÑтотомне енциклопедије Sacramentum Mundi (1968-70), која је била под Ñнажним утицајем његовог погледа.
За разлику од његових техничких ÑпиÑа, Ранерова обраћања Ñтудентима и мешовитој публици била Ñу директна и Ñнажна, откривајући дубоки увид у проблеме Ñавременог Ñвета и паÑтирÑки и jеванђељÑки задатак Цркве. Био је један од најутицајнијих РК теолога двадеÑетог века, поÑебно на немачком говорном подручју.
[уреди] Дела
Многа Ранерова дела била Ñу у форми чланака; збирка његових најзначајнијих теолошких еÑеја објављена је под наÑловом Schriften zur Theologie (16 томова, 1954-84; енглеÑки превод, Theological Investigations, 23 тома, 1961-92), а збирка паÑтирÑких дела под наÑловом Sendung und Gnade (1959; енглеÑки превод, 3 тома, 1963-6).