Квентин Тарантино
Из пројекта Википедија
| Квентин Тарантино | |
|---|---|
 |
|
| рођен: | 27. март, 1963. Ноксвил, САД |
Квентин Тарантино је амерички филмски сценариста, филмски режисер и глумац. Рођен је 27. марта 1963. године у Ноксвилу, Тенеси, САД. Велику популарност је стекао почетком 90-тих година када је, након што је створио успјешну каријеру писца и сценаристе, почео и да режира.
Садржај |
[уреди] Каријера
Тарантинов први велики успех била је продаја сценариjа под насловом,,Права романса" (True Romance), који је написао заједно с Роџером Ејваријем (Roger Avary), и по којем је снимљен филм с Патришом Аркет (Patricia Arquette) и Кристијаном Слејтером (Christian Slater) у главним улогама. Његов је и оригинални сценарио за ,,Рођене убице" (Natural Born Killers), који је заправо дeо дужег сценариjа из којега је потекао онај за ,,Праву романсу", иако су га касније знатно изменили други писци.
Продаја ,,Праве романсе" (1993.) побудила је занимање за његову надареност. Упознао је Лoренсa Бендера (Lawrence Bender) на једној од холивудских забава, и Бендер је подстакао Тарантина да напише филм. Резултат је био ,,Улични пси" (Reservoir Dogs). Редатељ Монти Хелман (Monte Helman) прочитао је сценариo и помогао да се обезбеде средства компаније Live Entertainment, као и Тарантинов редитељски хонорар. Пун стила, овај духовит и крвљу натопљен пљачкашки филм усмерио је све његове касније радове. Затим је уследио филм ,,Петпарачке приче” (Pulp Fiction), добитник ,,Златне палме” на Филмском фестивалу у Кану 1994. године. Био је то филм са замршеним заплетом и подједнако бруталним хумором. Многе улоге из ,,Петпарачких прича” критичари су одушевљено поздравили, а улога Џона Траволте (John Travolta) забележена је као поновно оживљавање његове каријере.
Тарантинов следећи филм био је ,,Џеки Браун” (Jackie Brown) из 1997. године, као адаптација романа Елмора Леонарда (Elmore Leonard), његовог ментора. У овоме остварењу направљеном као посвета тзв. "црначким" (blaxploitation) филмовима глумила је Пам Грир (Pam Grier), глумица која се појављује у многим филмовима тога жанра седамдесетих година двадесетог века.
1998. године Тарантиносе посветио бродвејској позорници, где је глумио у представи ,,Чекај док се смрачи” (Wait Until Dark).
У то је време планирао снимити ратни филм (Inglorious Bastards), који је одложио да би написао и режирао ,,Убити Била" ("Долази невеста") (Kill Bill) (снимљен је и наставак), филм освете високог стила у духу кинеске кинематографије и јапанске филмске традиције. Овај филм почива на лику (млада пред удају) и заплету који су он и јунакиња филма ,,Убити Била” Ума Турман (Uma Thurman) развили за време стварања ,,Петпарачких прича".
Тарантино је такође глумио у првој сезони ТВ серије Алијас (Alias) као бивши агент измишљене терористичке организације, који покушава преузети канцеларије своје групе да би украо вредан предмет смештен у трезору. Касније се поново појављује у серији као један од вођа нове терористичке организације.
Године 2004. Тарантино се поновно враћа у Кан, овај пут као Председник жирија. ,,Убити Била" није био у конкуренцији, али је приказан на завршној вечери у оригиналној верзији која траје више од три сата.
[уреди] Стил
Тарантинови филмови познати су по оштрим дијалозима, сликовитом насиљу, фрагментарној хронологији и опсесији поп културом. Ту су и измишљене робне марке, као што су цигарете Red Apple и хамбургери Big Kahuna из ,,Петпарачких прича” које се појављују и у другим филмовима, укључујући ,,Четири собе" (Four Rooms), ,,Од сумрака до свитања" (From Dusk Till Dawn), ,,Убити Била"...
Готово као и његови филмови, такође је популарна и његова лична појава у лику брбљавога штребера који у стопу прати најновије трендове и поседује енциклопедијско знање како популарног, тако и уметничког филма.
[уреди] Занимљивости
-
- Један од Тарантинових заштитних знакова је тзв. снимак из гепека (trunk shot) — кадар неког од ликова камером смештеном у гепеку аутомобила. Искористио га је у свим филмовима које је режирао.
-
- Увек у неком тренутку у својим филмовима има рекламу за цигарете Red Apple.
-
- Увек убацује сцену у којој неког од ликова камера прати около прилично дуго времена.
-
- Још једна ствар која се увек враћа у Тарантинове филмове је пушење: готово сви ликови у његовим филмовима су пушачи, с једним значајним изузетком - лик младе у филмовима ,,Убити Била".
-
- Још један заштитни знак је холандски елемент у његовим филмовима: у ,,Убити Била 1." лик којег глуми Дарил Хана (Daryl Hannah) звиждуће песму Бернарда Хермана (Bernard Hermann), холандског композитора; уводну мелодију за ,,Уличне псе" такође је написао Холанђанин; холандски глумац Рутгер Хауер (Rutger Hauer) је поменут у филму ,,Џеки Браун"; разговор о Амстердаму у ,,Петпарачким причама" незабораван је за љубитеље Тарантинових филмова, а млада у ,,Убити Била" названа је по холандској [[|краљица|краљици]] (Беатрикс).
-
- Иако многи ликови завршавају окрутном, често необично и гадном смрћу, обично за то постоји неко оправдање, па макар и само по мишљењу осталих ликова у филму. Ево неких примера: две особе окрутно убијене у ,,Убити Била" су силоватељ и педофил; у ,,Петпарачким причама" један од ликова убија другог упуцавши га међу ноге јер га је овај протходно силовао; г. Плави у ,,Уличним псима" убијен је непосредно након што је неког мучио.
-
- Један од Тарантинових најбољих пријатеља је редитељ Роберт Родригез (Robert Rodriguez) (често један другога зову братом). Тарантино је био тај који је предложио да наслов завршног дела трилогије ,,Ел Маријачи" (El Mariachi) буде ,,Било једном у Мексику" (Once upon a time in Mexico). Обојица су чланови продуцентскe куће A Band Apart, у којој су такође и редитељи Џон Ву (John Woo) и Лик Бесон (Luc Besson).
-
- Тарантино је био у романтичној вези са Софијом Кополом (Sofia Copolla), писцем и редитељем филма ,,Изгубљени у преводу" (Lost In Translation), добитницом Златног глобуса (Golden Globe) и Оскара, а забављао се и с оскаровком Миром Сорвино. Круже приче да је био у вези и са Умом Турман, коју зове својом ,,музом", али је Тарантино изјавио да је њихова веза искључиво платонска.
-
- Изјавио је да је лик Кларенса у ,,Правој романси" до извесне мере аутобиографски. Кларенс је такође било име лика којег је играо у аматерском филму под насловом ,,Рођендан мог најбољег пријатеља" (My Best Friend’s Birthday), где је коаутор сценарија, а режирао га је 1987, истовремено када је писао ,,Праву романсу".
-
- Наводно му је коeфицијент интелигенције 160.
-
- У његовим филмовима често глуме Тим Рот (Tim Roth), Харви Кајтел (Harvey Keitel), Ума Турман (Uma Thurman), Мајкл Мадсен (Michael Madsen) и Самјуел Л. Џексон (Samuel L. Jackson).
[уреди] Филмографија
[уреди] Редитељ и сценариста
-
- Рођендан мог најбољег пријатеља (My Best Friend’s Birthday) (1987.)
- Улични пси (Reservoir Dogs) (1992.)
- Петпарачке приче (Pulp Fiction) (1994.)
- Четири собе (Four Rooms, сегмент "The Man from Hollywood") (1995.)
- Џеки Браун (Jackie Brown) (1997.)
- Убити Била ("Долази невеста") (Kill Bill)(2003,2004.)
- Inglorious Bastards (2005.) – у снимању.
[уреди] Сценаристa
-
- Права Романса (True Romance) (1993.)
- Рођене убице (Natural born killers) (1994.)
- Од сумрака до свитања (From Dusk Till Dawn) (1996.)
[уреди] Глумац
-
- Рођендан мог најбољег пријатеља (My Best Friend’s Birthday)(1987.) као Кларенс Пул
- Улични пси (Reservoir Dogs (1992.) као господин Смеђи
- Петпарачке приче (Pulp Fiction) (1994.) као Џими Димик
- Спавај са мном (Sleep with Me) (1994.) као Сид
- Destiny Turns On the Radio (1995.) као Џони Дестини
- Четири собе (Four Rooms, сегмент "The Man from Hollywood") (1995.) као Честер
- Десперадо (Desperado) (1995.) kao достављач
- Од сумрака до свитања (From Dusk Till Dawn) (1996.) као Ричард Геко
- Girl 6 (1996.) као Кју Ти
- Мали Ники (2000.) као проповедник
- Алијас (ТВ серија) (2001.) као Макенас Кол
[уреди] Главни продуцент
-
- Убити Зои (Killing Zoe) (1994.)
- Четири собе (Four Rooms) (1995.)
- Од сумрака до свитања (From Dusk Till Dawn) (1996.)
- Curdled (1996.)
- God Said 'Hа!' (1998.)
[уреди] Спољашне повезнице
