Клодије Албин
Из пројекта Википедија
Децим Клодије Албин (око 150. године, извршио самоубиство 9. фебруара 197. године) био је римски узурпатор, кога су војници из Шпаније и Британије извикали за цара након убиства Пертинакса. Име Албин значи "бели", док је значење когномена његовог ривала Песценија Нигера било "црни".
Албин је потицао из аристократске фамилије из Северне Африке и држао је управу над Британијом од 192. године.
Када је Пертинакс био убијен, преторијанска гарда на челу са преторијанским префектом ставила је на продају престо римских царева. Престо је купио богати сенатор Дидије Јулијан, али су побуне у провинцијама значиле да ће следећи цар бити стварно изабран далеко од Рима.
У Грађанском рату који је избио, Албин је у почетку био у савезу са Семтимијем Севером, који је освојио Рим. Албин је чак прихватио титулу цезара коју му је Септимије Север уручио. Тако је Албин у стварности контролисао већи део западног дела Царства, уз помоћ 3 британске легије и једнe шпанске. Но, када је Север поразио Песценија Нигера, односи између њега и Албина су се погоршали. Север је чак послао убице да се реши Албина.
У јесен 196. године, Албин се прогласио за цара, тј. августа, и прешао из Британије у Галију, повевши са собом већи део својих британских трупа. Поразио је једног Северовог легата, и тиме је уствари успоставио контролу над Галијом.
Фебруара 197. године, Албин и Север су повели директну битку код Лугдунума. Била је то велика битка у којој је учествовало 150 000 људи са сваке стране. Албин је био поражен и извршио је самоубиство.
